Irma Avdić

POSMATRANJE I VREDNOVANJE FIZIČKOG, SOCIJALNOG I PROGRAMSKOG ASPEKTA SREDINE ZA UČENJE

SADRŽAJ

Uvod. 3

1.    DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA

1.1.     Sredina za učenje

1.2.     Primjeri dobre prakse

2.    KAKO TREBA PRATITI I PLANIRATI RANI RAZVOJ FIZIČKI I  SOCIJALNI  RAZVOJ

2.1.     Konceptualni osnov

2.2.     Kako planirati i pratiti sredinu za učenje i kako utiče na dječiji razvoj

2.2.1.      Učenje!

2.2.2.      Sredina koja podstiče socijalno okruženje

2.2.3.      Sredina koja podstiče fizičko okruženje

3.    RED STVARA PROSTOR

2.3. Briga o sebi

4.    Završno razmatranje

Uvod

Sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja od presudnog je značaja za sveukupan rast, razvoj i formiranje ličnosti, a ima i pozitivne socio-ekonomske efekte na društvo u cjelini. U Strategiji Evropa 2020, koja rano učenje prepoznaje kao jednu od prioritetnih oblasti, jasno je naglašen značaj stimulacije u ranom razvoju đece. Jedan od ciljeva koje ovaj dokument postavlja jeste da do 2020. godine 95%

đece uzrasta od tri godine do polaska u osnovnu školu bude obuhvaćeno ranim vaspitanjem i obrazovanjem. Evropska unija je još 2002. godine formulisala tzv. Ciljeve iz Barselone, kao skup prioriteta usmjerenih na obezbjeđivanje pristupačne i kvalitetne zaštite za najmanje 90% đece tog uzrasta(Rudduck, Jean i Flutter, Julia 2004).

Strategija ranog i predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Crnoj Gori 2016– 2020. kao svoje vodeće načelo postavlja zahtjev da se obezbijedi zadovoljenje razvojnih potreba za svu đecu od rođenja do polaska u školu. Taj cilj podrazumijeva izgrađene programske i infrakstrukturne kapacitete za pružanje odgovarajućih usluga, kompetentan kadar i aktivno angažovanje zajednica i roditelja.

Program „Podrška obuhvatu i kvalitetu predškolskog vaspitanja i obrazovanja,“ koji je podržala kancelarija UNICEF-a u Crnoj Gori, usmjeren je na:

1. pristup predškolskom obrazovanju i obuhvat đece predškolskim obrazovanjem,
2. kvalitet vaspitno-obrazovnih usluga u predškolskim ustanovama,
3. prelazak iz sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u osnovnu školu, u smislu stvaranja ambijenta jednakih šansi za sve(Isto).

Svako dijete u Crnoj Gori zaslužuje da mu se obezbijede uslovi za najbolji mogući početak kako bi ostvarilo postignuća u svim oblastima razvoja. Vođeni tim uvjerenjem, pripremili smo uputstva za podsticanje i evaluaciju pojedinih razvojnih oblasti, koja su namijenjena vaspitačima i roditeljima, kao prvim učiteljima đeteta. Ovaj razvojno-edukativni i informativni materijal osmišljen je s namjerom da doprinese jačanju roditeljstva i aktivnoj ulozi porodice u vaspitanju i učenju đeteta. Naime, u radu s porodicama uočeno je niz negativnih pojava, ponašanja i navika koji ne vode dobrobiti đeteta i koje bi stoga trebalo mijenjati. Svakodnevna izloženost velikom broju kontradiktornih informacija može djelovati

zbunjujuće na roditelje. Mnogi od njih, pod uticajem neprovjerenih i nestručnih smjernica, nerijetko su u nedoumici što je korisno za dijete, a što ne, kako usmjeriti njegov razvoj i koje greške treba izbjeći.

1. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA

1.1. Sredina za učenje

Pod sredinom za učenje često se razume prostor i način na koji je on organizovan i uređen. Sredina za učenje je više od toga. Prostor i njegove karakteristike su, naravno, važan deo sredine. Ali sredinu za učenje čini i sve ono što se u njoj događa, način na koji se događa, kako se organizuje to što se događa, ko i kako u tome učestvuje i kako je sve to regulisano. Osim fizičke, sredina za učenje uključuje i niz drugih dimenzija, koje ne moraju biti neposredno vidljive, ali koje uveliko određuju i njen sadržaj i njen kvalitet.

Učenje i aktivnosti  opisani u dokumentu Okvir nacionalnog kurikuluma iziskuju sredinu koja je pogodna za uspostavljanje i razvoj kompetencija djecei učenika  i koja omogućava da se povežu i uzajamno podržavaju lični razvoj i obrazovno napredovanje. To je sredina u kojoj se odvija glavnina učenja i u kojoj svako dobija podršku koja mu je u učenju potrebna (Rudduck, Jean i Flutter, Julia 2004).

Vrtić kao sredina za učenje mora da omogući da svako dijete  može da se uključi i da učestvuje i u nastavi i u drugim aktivnostima, da ponudi raznovrsne puteve, načine i sredstva učenja, ne samo pomudjenog  gradiva nego i svih drugih umenja koja su bitna za ostvarivanje ciljeva obrazovanja, da uvaži postojeća znanja i iskustva i da pomogne da ih učenik poveže, organizuje i da na njima gradi nova znanja i stiče nova iskustva, da izlazi u susret interesovanjima učenika, neguje ih i podstiče nova, sve zrelija i naprednija. U takvoj sredini učenici su motivisani za učenje i stasavaju u aktivne, kompetentne, inicijativne, kreativne i odgovorne ljude. Sredinu za učenje čini više dimenzija. One se mogu grupisati na različite načine, a za ostvarivanje koncepcije učenja i razvoja koja je opisana u dokumentu Okvir nacionalnog kurikuluma, posebno su značajne one osnovne: fizička, psihološka, socijalna i pedagoška (Standaert, Roger ,2000).

Fizičku dimenziju čini prostor. Ona uključuje prostor unutar škole, pre svega učionice, ali i sve druge prostorije u kojima se odvija život škole, kao i školsko dvorište i neposrednu okolinu škole.

Ono što je najvažnije je da je prostor na svaki način bezbedan za učenike i nastavnike i sve druge koji se, u bilo kom svojstvu, u njemu nalaze. Prostor koji  je uredan, čist, prirodnim i veštačkim svetlom dobro osvetljen, provetren, koji nije zatrpan starim predmetima i predmetima koji se ne koriste, ispunjava osnovne preduslove da se u njemu sa učenjem uopšte započne.

Takođe, prostor treba da bude opremljen tako da odgovara na potrebe učenika i učenja, da omogućava bezbednu komunikaciju i kretanje učenika i nastavnika. Veoma je važno da su nastavna sredstva dostupna, prilagođena uzrastu učenika i u svakom pogledu funkcionalna, da odgovaraju nameni i da su u ispravnom stanju(Isto).

Veoma važno da se u učionici vodi računa i o tome da ne bude previše predmeta i detalja. Oskudno opremljen i bezličan prostor nikada nije prijatan, pa nije pogodan ni za učenje. Ali prostor u kome je višak predmeta, detalja i ukrasa, posebno ako je ukrašavanje njihov jedini smisao, može da ima još pogubnije posledice po učenje. Previše ukrasa brzo zasiti opažanje i pažnju, saznajno su nekorisni, a mogu da budu i štetni, jer ne podstiču, već umtrvljuju pažnju. Ovo je izrazito problematično i sa stanovišta vaspitanja, jer ne doprinosi izgradnji ukusa i doživljaju lepog, pažljivom odnosu prema neposrednoj sredini i razumevanju životnog prostora kao funkcionalnog, skladnog i osmišljenog.

Nastavnici dobro znaju da ni najsavremenija oprema, ni najmodernije uređenje učionica i škole, sami po sebi ne daju i dobre obrazovne rezultate. I najsavremenije uređena učionica može da bude mesto za dosađivanje i nerad, a najskromnija živo vrelo ideja, misli i dela. U učionici uređenoj i oplemenjenoj maštovitim idejama i nastavnika i učenika, učenje može da postane bolji deo svakodnevice svih koji u njemu učestvuju.

1.2. Primjeri dobre prakse:

Primer dobre prakse koji ilustruje aktivnost ostvarenu u produktivnoj i podsticajnoj sredini za učenje.

UČIONICA – LENTA VREMENA

Psihološka dimenzija sredine za učenje podrazumeva pre svega atmosferu u kojoj se uči. U ovom pogledu podsticajna je ona sredina u kojoj se i učenici i nastavnici osećaju zaštićeno i bezbedno, uz doživljaj da se učenje podržava i ohrabruje i u kojoj se, umesto pod stresom i u zebnji, radi u punoj koncentraciji, motivisano i posvećeno.

U takvoj sredini učenik ima mogućnost da sagleda vrednost učenja i znanja te otuda i spremnost da ih dalje razvija i unapređuje. Učenje i znanje su za učenike vredni ako mogu da im pruže odgovore na neka pitanja koja su za njih važna, ako zadovoljavaju radoznalost, ako imaju priliku da istražuju, otkrivaju, ako se osećaju uvaženo u svojoj individualnosti i posebnosti i ako imaju na čemu da zasnivaju i grade samopouzdanje.

U psihološki povoljnoj sredini postoje i povoljni uslovi za vaspitni uticaj škole na oblikovanje ličnosti učenika i razvoj učenika u svim ključnim aspektima koji uključuju ponašanje, socijalna umenja, emocije, doživljaje i iskustva. Psihološki povoljna sredina je prva koja će učenike sklone riziku preteranog izostajanja iz škole ili čak i prekida i napuštanja školovanja, odvratiti od takvog izbora i zadržati u školi.

Socijalna dimenzija povoljne sredine za učenje podrazumeva sredinu koja u duhu poštovanja i uvažavanja, omogućuje otvorenu, iskrenu i svrsishodnu komunikaciju, pravičnost u načinu ophođenja i vrednovanju, bez predrasuda i stereotipa. U takvoj sredini su za uspeh zainteresovani i nastavnici i učenici i i jedni i drugi imaju priliku i mogućnost da napreduju i usavršavaju se. Uspeh je u ovakvoj sredini prirodna i očekivana posledica procesa i načina učenja i zato se o procesu i načinu učenja vodi naročita briga.

Važan aspekt ove dimenzije sredine je i opšta atmosfera koja je u školi vidljiva na različite načine – kroz odnos među zaposlenima, odnos prema i među učenicima, prema i među nastavnicima, prema drugima i drugačijima, pridošlicama, gostima. Socijalna dimenzija školske sredine kao sredine za učenje i razvoj uveliko učestvuje u izgradnji pojedinca kao društvenog bića, a učenika kao vidljivog člana društvene strukture i budućeg odgovornog građanina.

Pedagošku dimenziju sredine za učenje čini pristup učenju i nastavi, izbor metoda i tehnika nastave i podrške raznovrsnim načinima učenja, opšta atmosfera rada i učenja. Pedagošku dimenziju, svojim profesionalnim znanjima i umenjima, formira nastavnik. Aktivno učešće učenika i saradnja učenika i nastavnika u aktivnostima koje se u školi ostvaruju kroz aktivnost i van nje, na redovnoj osnovi ili kao posebne inicijative, najbolje dokumentuje pedagoški učinak profesionalnog rada u školi.

U sredini povoljnoj za učenje, u svim njenim dimenzijama, učenici imaju mogućnosti da dožive i isprobaju se u ulogama sličnim onima u kojima se mogu naći u stvarnom svetu, u igri, radu ili drugim socijalnim kontekstima. Na mnogo načina život počinje već u školi. Škola koja neguje sredinu za učenje i nastoji da je učini povoljnom u svim njenim složenim dimenzijama, suštinski doprinosi da njeni učenici zauzmu povoljne početne pozicije na putanji koja vodi u obaveze i odgovornosti odraslog.

2. KAKO TREBA PRATITI I PLANIRATI RANI RAZVOJ FIZIČKI I  SOCIJALNI  RAZVOJ

2.1. Konceptualni osnov

U periodu predškolskog vaspitanja i obrazovanja učenje ima najznačajniji uticaj na razvoj ukupnih sposobnosti đece. Bogata literatura iz oblasti psihologije i ekonomije govori o značaju predškolskog obrazovanja za kasnija obrazovna postignuća đeteta, ali i o njegovim širim, socio-ekonomskim efektima na društvo u cjelini. Neuronauka nam potvrđuje da treba posvetiti posebnu pažnju razvoju đece predškolskog uzrasta budući da je to doba kada se odvija najintenzivniji razvoj viših moždanih funkcija. Činjenica da je neurološki razvoj najintenzivniji do pete godine života upućuje na važnost ulaganja u učenje i njegovu stimulaciju u najranijem uzrastu. Nadalje, mnoge empirijske studije ukazuju na značajne pozitivne socio-ekonomske efekte sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja na društvo.

Nobelovac Džejms Hekman istraživao je isplativost ulaganja u obrazovanje

u zavisnosti od uzrasta. Prema njegovim nalazima, ukoliko bi se u svako (Shonkoff & Phillips, Eds., 2000).

Ova publikacija namijenjena je vaspitačima, ali i roditeljima. Vaspitačima ovaj materijal treba da posluži za planiranje i individualizaciju po oblastima razvoja, a osmišljen je tako da podstakne potencijale đece. Smatramo da ponuđeni primjeri, smjernice i preporuke mogu biti od pomoći da se u radnim prostorima, domovima i van njih primjenjuju kreativne, primjerene, ciljane i strukturisane aktivnosti, usmjerene na razvoj đeteta.

2.2. Kako planirati i pratiti sredinu za učenje i kako utiče na dječiji razvoj

Djeca su prekrasan dar i oni koji se odluče da ih imaju od samog početka svjesno ili nesvjesno pristaju da tim čudesnim bićima budu vodiči i pomagači na njihovom putu. U uobličavanju ovih novih života i njihovoj aktivnoj pripremi za budućnost jedna riječ je prisutna već od prvog dana (Joyce, Weil, Calhoun, 2004).

2.2.1. Učenje!

Djeca uče od prvog dana, a roditelji su samo prvi u nizu autoriteta koji ce taj procjes učenja podsticati, usmjeravati i omogućiti da neometano teče.

Dalje će im se u toj ulozi pridružiti vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori. Svi oni zajedno imaju zadatak da stvore takvu atmosferu u kojoj će dijete napredovati iz dana u dan, spontano i bez puno muke. Ako je ta  atmosfera pozitivna i podsticajna djetetu će biti prirodno da usvaja nova znanja.

Porodica, vrtić i škola treba da budu sredine koje možemo okarakterisati kao:

Saznajno okruženje predstavlja okruženje koje podsticajno djeluje na dijete. To su najčešće porodica, vrtić i škola. Pozitivno saznajno okruženje podrazumijeva otvorenost, pozitivna očekivanja roditelja, učitelja, uvažavanje i poštovanje individualnih razlika kod djece, u porodici i školi (Joyce, Weil, Calhoun, 2004).

Poželjno je da se u prostoru nalaze police sa knjigama koje dijete može samo da dohvati, kao i igre i pribor (makaze, papir) koji će omogućiti lakši, praktičan saznajni proces kod djeteta. 

2.2.2. Sredina koja podstiče socijalno okruženje

Socijalno okruženje se odnosi na međusobni odnos među ukućanima, kasnije odnos među učenicima u razredu, kao i odnos učenika i učitelja. Socijalna dimenzija sredine za učenje je važna jer utiče na dete kao društveno biće, stvarajući osećaj pripradnosti zajednici i odgovornosti(Joyce, Weil, Calhoun, 2004).

Odnosi koji postoje u vrtiću ili u porodici biće reflektovani i u školi. Takođe obezbedite detetu određenu slobodu kretanja u bezbednoj zoni, kako bi samostalno učilo i otkrivao. 

Socijalno okruženje za učenje predstavlja pozitivnu atmosferu za učenje kod kuće i u školi. U zdravoj i podsticajnoj emocionalnoj sredini dete se oseća bezbedno i sigurno. Ukoliko se učenje podržava i ohrabruje, dete će učiti motivisano i posvećeno, bez stresa i zebnji. Na kraju, ali jednako važno je FIZIČKO okruženje za učenje.

2.2.3.     Sredina koja podstiče fizičko okruženje

U susret novoj školskoj godini mnogi roditelji prvaka odlaze u prodavnice nameštaja i kupuju nove pisaće stolove, renoviraju dečije sobe i prilagođavaju ih novom životnom ciklusu svoje dece, školskom dobu. Roditelji svesno, po tradiciji, pripremaju i opremaju sredinu u kojoj će dete učiti. Veoma je vazno u ovu porodičnu aktivnost aktivno uključiti i đaka prvaka kako bi dete osetilo važnost stvaranja svog kutka u kome ce uživati u radu(Isto).

Sve do tog VELIKOG dana učenje je bilo svuda i uvek. Sada je na red dosao taj trenutak da se ono svede i sistematizuje kroz sistem školstva i na taj način se kanališe detetova energija i negova pažnja usmeri na sticanje znanja kroz usvajanje školskog gradiva.

Ta porodična aktivnost je od velikog značaja jer uključuje dete u stvaranje FIZIČKOG okruženja za učenje. 

Fizičko okruženje podrazumeva prostor za učenje. To treba da bude prijatan, osvetljen prostor tako da zadovolji potrebe deteta školskog uzrasta. U njemu je poželjno da dete ima dovoljno mesta za učenje i odlaganje udžbenika, svesaka, školskog pribora, opreme za fizičko, pribora za likovno itd.

3. RED STVARA PROSTOR

Red koji uspostavite u okviru okruženja za učenje utiče na prostor.  Prostor koji je uredan, čist, provetren, koji nije zatrpan starim, suvišnim  predmetima, predstavlja prvi korak da se sa učenjem počne.  Zašto je svako od ovih okruženja važno za učenje? Zašto nije dovoljno samo obezbediti prostor i pribor za školu? Zato što će, ako su sve navedene sredine podsticajne, dete vrlo brzo uvideti vrednost učenja kroz osećanje zadovoljstva zbog postignutog, osećanje pripadnosti i dobrih odnosa u okviru porodice ili razreda. Dakle, fizička, socijalna, saznajna i emocionalna sredina za učenje imaju za cilj da kod deteta stvore mogućnost da sagleda VRIJEDNOST učenja( Bruggen, 2003).

Učenje i znanje će za dete biti vredni ako:

• imaju svoj prostor za učenje;
• pružaju odgovore na njihova pitanja;
• zadovoljavaju njihovu radoznalost;
• imaju priliku da istražuju, otkrivaju;
• se osećaju uvaženo u svojoj individualnosti odnosno posebnosti (osećaju se dobro u svojoj koži)
• imaju na čemu da zasnivaju i grade svoje samopouzdanje. 
• Učiniti proces učenja lakim i omogućiti da dete zavoli učenje čini se kao težak zadatak, ali poštujuci navedena pravila možemo biti sigurni da cemo uspeti u tome. 
• Ne zaboravite, učenje kroz igru je najprirodniji i najlakši način da dete motivišete ohrabrite i naučite nečemu novom.

2.3. Briga o sebi

Da bi dijete naučilo samostalno da se brine o sebi, važno je da roditelji i praktičari sarađuju. Praktičari moraju poznavati razvojni slijed, odnosno što se od đeteta određene razvojne dobi očekuje. Tako će moći na pravi način da ukažu roditeljima na značaj osamostaljivanja i upoznaju ih s tim što su prioriteti za njihovo dijete s obzirom na uzrast.

Na primjer, dijete uzrasta od oko dvije godine trebalo bi da može sâmo da skida odjeću na raskopčavanje (otkopčanu) i da uz pomoć oblači odjevni predmet dugih rukava. Od trogodišnjaka se očekuje veći stepen samostalnosti, npr., da zna da obuče odjevni predmet koji se navlači preko glave, da obuva čizme( Bruggen, 2003).

4. Završno razmatranje

 Aktivnosti koje se realizuju u vrtiću neophodno je produžiti i u porodičnom  kruženju. Važno je, na primjer, s roditeljima napraviti dogovor da strpljivo sačekaju dijete da se bez pomoći obuje ili obuče. Treba, dakle, izbjegavati užurbanost, nestrpljivost, verbalne pokude i kritike, koji loše utiču na samopouzdanje đeteta i usporavaju proces njegovog osamostaljivanja.

 Kroz redovne i svakodnevne aktivnosti potrebno je ohrabrivati dijete da se samo obuče, obuje, umije, očešlja, opere zube, upotrebljava WC, pospremi krevet i svoje stvari, pokupi igračke. Za učinjeno ga uvijek treba pohvaliti. Tako se jača samopouzdanje đeteta jer svima (roditeljima, drugarima, vaspitnom osoblju) pokazuje da može bez pomoći, samostalno da uradi neku aktivnost.

Opšte preporuke za roditelje i vaspitače:

• ƒ Podsticati đecu da samostalno uzimaju obroke, piju napitke, svlače se i oblače (shodno uzrastu) – na prijemu i odlasku đeteta iz vrtića, prilikom dnevnog odmora.
• ƒ Podsticati ih na samostalnije održavanje higijene – odlazak u toalet, pranje ruku itd.
• ƒ Naučiti dijete da brine o svojim stvarima – o rancu sa stvarima koje donosi od kuće, garderobi…
• ƒ Razvijati kod đeteta odgovornost – naučiti ga da nakon igre pospremi igračke (u grupi i kod kuće), da brine o svom priboru i radnim listovima, učestvuje u uređivanju radne sobe…
• ƒ Kroz igru i aktivnosti za razvijanje fine motorike, učiti đecu da vezuju pertle, samostalno otkopčavaju i zakopčavaju dugmad.
• ƒ Podsticati ih da sami rješavaju međusobne nesporazume – izbjegavati ulogu ,,sudije”.

LITERATURA

• Bruggen, J.,(2003):  OCJENJIVANJE I IZVJEŠTAVANJE UČINKA I POSTIGNUĆA, (materijali sa konferencije u Beogradu), London, SICI.
• Odjel za obrazovanje i zapošljavanje DFEE – KAKO OCJENITI, OBRAZOVNE INICIJATIVE,  NOTTINGHAM, 2002, (www.dfee.gov.uk)
• Europska komisija SICI, Generalni direktorat za obrazovanje i kulturu(2001):  PROJEKT UČINKOVITOG SAMOLOČJENJA ŠKOLE (ESSE), SAMO EVALUACIJA ŠKOLE U TRINAEST EVROPSKIH ZEMLJA /REGIONI, (www.sici.org)
• EFIKASNA SAMOEVALUACIJA ŠKOLE, 2003, (www.sici.org.uk/esse)
• ZAKON O OSNOVAMA OBRAZOVNOG SISTEMA,(2004); “Službeni glasnik RS”, br. 62 \ 2003, 64 \ 2003 58 \ 2004 i 62 \
• Joyce, B.,  – Weil, M.,  – Calhoun, E., (2004): MODELI UČENJA, PEARSON, Boston.
• OCJENA OD IDEJE DO PRAKSE – PROCJENA RAZVOJA UČENIKA, Priručnik za nastavnike, autori: Nenad Havelka, Emina Hebib, Aleksandar Baucal i ORIENTED ORIENTATION
• ISHODI, Priručnik za nastavnike prvog razreda obaveznog obrazovanja, autori: Dragica Pavlović Babić sa saradnicima, Ministarstvo prosvete i sporta i Britanski savet, Beograd, 2003.
• Ilić, B., (2001): PLAVE OČI – SUSRETI, ANALIZIRAJ, POBOLJŠAJTE, uspostavite i osigurajte kvalitetu u odgoju i obrazovanju za gimnazije, zanatske i stručne škole (prijevod), Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta Slovenije, Ljubljana.
• Rudduck, Jean i Flutter, Julia(2004):  KAKO POBOLJŠATI ŠKOLU, Continuum, London.
• Standaert, Roger (2000): INSPEKTORATI OBRAZOVANJA U EVROPI – Kritična analiza, Ministarstvo obrazovanja Flanders Utrecth.
• HILFE VON QUALITLÄTSINDIKATOREN, (1999): VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG, GÜTERSLOH (prijevod: Savica Toma, MPS, Beograd, 2003), 1999
• Stalker, Harvey PROGRAMI TRENINGA u periodu 2002–2005 (materijal iz seminara dobijen tokom 2002–2005) Beograd, Srbija i Crna Gora
• PLANIRANJE RAZVOJA ŠKOLE (priručnik sa tri modula),(2003):  Ministarstvo obrazovanja i sporta Republike Srbije, Beograd, Sektor za razvoj obrazovanja i međunarodnu obrazovnu saradnju.