Drugo izdanje knjige ”Suve senke rastu” Dejana Bogojevića

ДРУГО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ

„СУВЕ СЕНКЕ РАСТУ“ ДЕЈАНА БОГОЈЕВИЋА

 

Дејан Богојевић (1971, Ваљево) српски мултимедијални уметник, за књигу поезије „Суве сенке расту“ добио је престижну награду „Милан Ракић“ – награда за најбољу књигу поезије коју додељује Удружење књижевника Србије, за 2022. годину. Издавач је Културно образовни круг из Новог Сада.

Само годину након првог издања исти издавач објављује друго издање Богојевићеве књиге „Суве сенке расту“, уредник је Марија Бјелица, а рецензенти су: Огњен Петровић, мр Душан Стојковић и Саша Радојчић. Књига је објављена у тврдом повезу са колор репродукцијама слика Дејана Богојевића.

Мр Душан Стојковић између осталог каже: „И ова збирка, као и многе песникове раније књиге, симбиоза је (нео)дадаистичке, (нео)надреали-стичке и (нео)сигналистичке поезије. Наш аутор живот у потпуности изје-дначава са поезијом којом дише, и то пуним плућима. Његова авангардност авангардност је посебног кова. Песме су му остварене свим чулима; свим чулима су, истовремено, и „отворене“.

Саша Радојичић у свом тексту наводи: „Посебну пажњу захтевају песме из Богојевићевог циклуса „Крајолик; успутне станице“, у којима он износи наративне описе својих сусрета са другим песницима и писцима, у маниру добре евокативне поезије. Песме те врсте, иако се на њих често може наићи у неким другим европским књижевностима, у српском песништву су релативно ретке (да не улазимо у незахвално питање због чега је тако), и утолико је Богојевић заслужио похвале за искорак у тај тематско-мотивски рукавац. Ове песме су обликоване као интензивни низ слика, претежно визуелних, премда не треба занемарити ни њихове синестезијске потенцијале. Оснажена позиција лирског Ја, које поништава дистанцу између својих активности и њиховог приказа, чини да неке песме личе на протоколе доживљеног.“