Redakcija 
Moju knjigu za decu TITO JE NAŠ DRUG objavile su, u luksuznom izdanju, Dečje novine iz Gornjeg Milanovca, u briljantnoj opremi dizajnera Radeta Rančića, sa mnoštvom fotografija iz života druga Tita.
Jednom prilikom, u proleće 1979. godine, predao sam mu je kao mali dar u Karađorđevu. Na Novu godinu 1980. dobio sam telefonski poziv iz Izvršnog veća Vojvodine da me na prijavnici (bio je praznik) čeka koverta iz Protokola predsednika Republike — za druga Peru Zupca.
Odem, čestitam dežurnima Novu godinu, uzmem koverat i opipam šta je u njemu: knjiga, istog formata kao ona koju sam poklonio drugu Titu.
Pažljivo otvorim koverat u stanu i vidim — moja knjiga.
Prva pomisao bila mi je: da se drug Tito nije naljutio zbog mojih pošalica na njegov račun.
Pogledam pažljivije: nema moje posvete njemu, ali su na prve dve fotografije stajala dva njegova potpisa, a u knjizi vizit-karta, na francuskom, ličnog sekretara predsednika, dr Milivoja Pisara, sa čestitkama i nagoveštajima budućih viđanja, koja su poslednjih godina bila česta.
Drug Tito mi je taj poklon, kao čestitku, potpisao pred ponoć u Karađorđevu — rekao mi je kasnije, jednom prilikom, moj prijatelj Stevan Doronjski, potpredsednik SFRJ.
Pismo za predsednike Kartera i Brežnjeva nije lično potpisao, uz napomenu da će to učiniti na Brdu kod Kranja, na koje, nažalost, nije stigao.
To je priča o pažnji predsednika Republike prema jednom pesniku.
Neobično, nesvakidašnje i dragoceno — zar ne?
FOTO: Vladimir Zubac
