Redakcija Pražena je simbol jačine i hrabrosti
Zvezdana Krstić je u našem pesničkom multietičkom svetu i prostoru, pronašla svoje mesto, ispisujući stihove koji nemaju granice. Slobodnog duha i inspiracije, nije istala zarobljena u svojoj poetskoj projekciji i percepciji, vidike je i sebi i drugima, njenim poitaocima prevashono, širila i širi ih svakodnevno, pišući o ljubavi i onome pto oseća u diubini duše i sopstvene intime
Kada se osetili svoj pesnički nerv i pod kojim okolnostima,ako je zanimljivo?
ZVEZDANA KRSTIĆ: Smisao za pisanje,bar tako tvrde moja učiteljica pa zatim nastavnica i profesori, imala sam još od naučenih slova, često sam dobijala nagrade za literarni doprinos, ali se nisam u to vreme doticala poezije, isključivo ponekad u vidu parodije na već postojeće pesme aktuelnog žanra muzike, sve do pre četiri godine. Okidač je bila bolest mog bratanca, na sreću prošlo je najgore. Otad ne prestajem da pišem. Imam osećaj kao da je neko tad otvorio kutiju svih postojećih emocija i one su izletele i sad ne mogu da ih vratim,već ih samo posmatram i crtam pesmom.
Bavite se u svojoj poeziji ženom i njenim arhetipskim likovima i slikama unutrašnjim. Zašto?
ZVEZDANA KRSTIĆ: Meni je pražena simbol jačine i hrabrosti, ona je bila i žena i majka, pohotnica i svetica, domaćica i domaćin ako nema glave porodice, sve do 20. veka. Stereotip žene 21. veka je izmanipulisan nekom takozvanom ravnopravnošću, te sebe i svoje pesme ne vidim u njanjavosti sadašnjice i današnjem uzoru žene, koje ju je samo degradiralo.
Kako doživljavate svoj lični poetski doživljaj?
ZVEZDANA KRSTIĆ: Primetili ste da je retko imam vesele pesme, uglavnom su to setne pesme. Kad me neko pita zašto nemam neke tematski veselije, kratko im odgovorim „Tugu pišem-sreću živim.” Da napišem pesmu zaista mi je potreban jak okidač. Svoju poeziju doživljavam kao šok terapiju, kao lečenje od svojih najvećih strahova i demona koje zarobim na papir u stihu.
Sajber tehnologija Vama je negativan pesniči motiv, iz kojih razloga?
ZVEZDANA KRSTIĆ: Sajber tehnologija je negativan motiv jer je ima previše i svuda, korisna je u izvesnim radnjama i količinama, razvila je umrežavanje i aplikacije. Zbog toga su ljudi previše slobodni, nadgledani, više nema privatnosti. Sajber tehnologija je pogodno tle za razvijanje već postojećih psihičkih bolesti u ljudima, različitog spektra pa samim tim ne manjka ni inspiracije da se o tome pozabave pesnici sa različitom tematikom i vidjenjem.
“Ne dozvoli sine da te slava u nebo vine.”-Poruka je vaša koja ima lepu nameru?
ZVEZDANA KRSTIĆ: Mene je odgajio divan čovek – deda. Usadio mi je skromnost i zahvalnost kao najveće vrline. To su karte za mir i sreću. Tvoj uspeh nikad nije samo tvoj, tvoja slava nikad nije samo tvoja, dobio si tu lepotu jer su te drugi podržali, videli tvoju posebnost i bili uz tebe, nisi jedinka, sami sebe ne možemo uzvisiti, uzvise nas drugi, uzvisimo li se sami, kupili smo padobran s pokvarenom ručkom. Imam dva zlatna sina, tome ih i učim.
Pakostima zapališe moja peprjasta krila, vaš je zanimljiv poetski motiv?
ZVEZDANA KRSTIĆ: Na dobrotu i ljubav kad uzvrate zlobom i najjači padnu, zaborave na svoju dobrotu, tek onoliko koliko reči u sebi ima SAMOODBRANA.
”Skamenjenih očiju gledam svet”. Stih koji vas otkriva, zar ne?
ZVEZDANA KRSTIĆ: Možda pomalo i trenutno.
Napisali ste ”–ne peče ono što ne boli? – šta je pesnik želeo da kaže?
ZVEZDANA KRSTIĆ: „NE PEČE ONO ŠTO NE BOLI”. – izdvojiti sam stih deluje konfuzno, štaviše kontradiktorno prirodi viđenja. Ceo stih daje odgovor koju počesto stvori navika na bol. No, kad pesnik objašnjava, pesma nije urodila plodom.
Je li svaki poeta zapisivač ljubavi ili…
ZVEZDANA KRSTIĆ: Svaki, zasigurno. Ne pokreće pesnika ništa kao ljubav. Ljubav svake vrste i senzibiliteta,od one majčinske, prema ženi, čoveku, zemlji ili životinjama. Ljubav i jeste svrha čovečija.
ZVEZDANA KRSTIĆ, rođena u Smederevskoj Palanci 1. februara 1987. godine.
Pokretač je i predsednik udruženja pesnika „Srboljub Mitić” u Starom Selu.
Zbornici: Topla reč; Topla reč 2; Pevati o selu u duši mi je milo. Zbirke. „Beskonačnost na dohvat.
