Đura Šefer Sremac
LISICA I MAJMUN
U majmunsko-ljudskom rodu
pandemijske ima vlasti,
teško bednome narodu
od neizlečive pošasti!
* * *
Da li majmunu priliči
dični vođa da postane?
Sve je moguće u priči –
kandidat je taj bez mane.
Životinje se skupile
hoće mudra poglavara
i majmuna predložile
za iskusnog, veštog cara.
Igra, skače po granama
kao akrobata pravi,
zadovoljan bananama,
srećan dubi i na glavi.
Lisica se duri, ljuti,
baš je nije zadivio,
ali mora da zaćuti –
majmun carstvo zadobio!
Nije ona zalud lija
smišlja kako da se sveti,
prepuna je čarolija
ni car nema te pameti.
Kradom gazi ka skrovištu,
u zamci je parče mesa,
sočan plen joj oči ištu,
no, oprezno šapom stresa.
Dovela je mudra cara
jer zakon mu daje prednost;
za slepljenog li vladara
i ne sluti prepredenost!
– Baš si mudra! – car će liju
glup, naivan da pohvali.
Kasno otkri vragoliju –
zamka šapu mu odvali!
* * *
Poznato je, valjda, svima,
samo nije carevima:
za vladanje mudrost treba
jer ta „lija“ uvek vreba.