Dušan Dojčinović
SEĆANJE NA TATU
U čaši led,
u srcu, u duši jed!
Tata, voda u kandilu,
pretvorila se u led,
a meni bi,
u srcu, u čaši, jed!
Da l’, dole spavaš,
il’ s anđelom, ganjaš,
mesta na koja,
voleo si, za života,
tata!
Da l’, ne nosiš
više muku,
eh, daj mi ruku,
il’ bar me dodirni
prstima, na minut,
dva,
ko nekada,
eh, tata.
Život je surov,
ljudi, ko zveri,
voze ko’ ludi,
da, te ne budim sad,
zamišljen, odsutan,
ko je tad’
za sekund il’ dve,
ljude pregaze.
Noćas je bio mraz,
česma na groblju
se zaledila
ko nekad od
groznice,
tvoja ruka od zlata,
eh tata!
P. S.
Pisano: 12. marta 2022. godine. Moj tata je preminuo 21. februara 2022. godine u Kovid bolnici, a sahranjen 22. februara 2022. godine na Špitaljskom groblju.
