Redakcija 
Hiba Abu Nada
NE SAMO U PROLAZU
Juče, zvezda je rekla
plamičku svetlosti u mome srcu:
Mi nismo prolaznici samo.
Nemoj umreti.
Ispod ovog sjaja
neke lutalice i dalje hodaju.
Ti si iskonski od ljubavi sazdan
pa samo ljubav odnesi
onima što drhte od straha.
Jednog dana, sve bašte su nikle
iz naših imena, iz onoga što je ostalo
od čežnjivih srca.
I otkako je sazreo, ovaj drevni jezik
naučio nas je kako da lečimo druge
svojom čežnjom,
kako da budemo nebeski miris
koji opušta njihova stegnuta pluća:
uzdah dobrodošlice,
dašak kiseonika.
Nežno prelazimo preko rana,
poput brižljivo
stavljenog zavoja,
nagoveštaja olakšanja,
jednog aspirina.
O, mali plamičku svetlosti u meni,
nemoj se ugasiti,
čak i ako me sve galaksije sveta
opkole.
O, plamičku svetlosti u meni, reci:
Uđite u moje srce u miru.
Svi vi, uđite!
PRUŽAM TI UTOČIŠTE
1.
Pružam ti utočište
invokaciju i molitvu.
Blagosiljam komšiluk i minaret
što ga čuva
od rakete,
od trenutaka kada general izda naredbu,
pa sve dok ona ne preraste u napad.
Pružam utočište tebi i tvojoj dečici
menjam putanju rakete
pre nego što na zemlju padne
uz njihove osmehe.
2.
Pružam utočište tebi i tvojoj dečici,
dečici koja spavaju mirno
kao ptići u gnezdu.
Dok spavaju, ona ne hodaju prema snovima.
Ona znaju da smrt vreba izvan kuće.
Suze njihove majke su sada golubice
što ih prate, leteći za njima
iza svakog kovčega.
3.
Pružam ocu utočište,
ocu dečice, koji kuću drži uspravno
kad se, posle bombi, nakrivi.
On preklinje sam čas smrti:
„Smiluj se. Poštedi me još malo.
Zbog njih sam naučio da volim svoj život.
Podari njima smrt
lepu ko što su i oni sami.”
4.
Pružam ti utočište
od povrede i od smrti,
utočište u slavi naše opsade,
ovde, u utrobi kita.
Naše ulice uzdižu Boga svakom bombom.
Mole se za džamije i za kuće.
I svaki put kada bombardovanje započne
na Severu,
naše molitve uzdižu se na Jugu.
5.
Pružam ti utočište
od rane i od patnje.
Rečima svetog pisma
štitim narandže od žaoke fosfora
i senke oblaka od smoga.
Pružam ti utočište u saznanju
da će se prašina slegnuti,
i da će se oni koji su se zavoleli
i zajedno umrli
jednoga dana — smejati.
Prevod sa engleskog (na osnovu engleskog prevoda Hude Fahredin): Ana Stjelja
Hiba Kamal Abu Nada (Meka, 24. jun 1991 — Kan Junis, 20. oktobar 2023.) bila je palestinska pesnikinja, romanopisac, nutricionista i Vikimedijanac. Njen roman Kiseonik nije za mrtve osvojio je drugo mesto na Sharjah Award for Arab Creativity 2017. godine. Ubijena je u svom domu u Pojasu Gaze u izraelskom vazdušnom napadu.
Abu Nada je rođena u Meki, Saudijska Arabija, 24. juna 1991. godine. Diplomirala je biohemiju na Islamskom univerzitetu u Gazi, a magistrirala kliničku ishranu na Univerzitetu Al-Azhar.
Jedno vreme je radila u Centru za kreativnost Rusul, povezanom sa Al-Amal institutom za siročad. Prema Al-Aiiamu, ona je bila „zaokupljena pravdom, ustancima arapskog proleća i realnostima palestinskog života pod okupacijom“.
Objavila je niz zbirki poezije i roman pod nazivom Kiseonik nije za mrtve. Godine 2017. osvojila je drugo mesto na 20. godišnjoj nagradi Sharjah Award for Arab Creativity, koju su organizovali Ujedinjeni Arapski Emirati, za svoj roman. Knjigu je ponovo objavio Dar Divan 2021.
Njena poslednja objava na mreži bila je 8. oktobra 2023, kada je napisala: ”Noć u Gazi je mračna osim sjaja raketa, tiha osim zvuka bombi, zastrašujuća osim udobnosti molitve, crna bez svetlosti mučenika. Laku noć, Gaza.”
Ubijena je 20. oktobra 2023. u ratu između Izraela i Hamasa, tokom vazdušnog napada izraelskih vazduhoplovnih snaga, koji je pogodio njenu kuću u Kan Junisu u južnoj Gazi. Imala je 32 godine.
