Izuzetna izložba priređena je u budvanskoj Akademiji znanja, u organizaciji Narodne biblioteke, posvećena Krstu Ivanoviću (Budva 1628- 1688), prvom hroničaru i istoričaru mletačkog teatra i melodrame kao prve u fazi razvoja melodrama. Ivanović u svojim zapisima tvrdi su njegovi preci došli u Budvi s Cetinja i najverovantije je studirao u Padovi. Radio je kao javni učitelj tadašnje Budve, seli se za Veronu gde biva biran u članstvo dve akademije, seli se u Veneciju već 1657. godine. Sam je isticao da je otišao iz Budve jer je tako mogao više da doprinese borbi za njenu slobodu i mesto u hrišćanskom svetu.
Od mletačkog dužda imenovan je za kanonika bazilike Svetog Marka u Veneciji, 1681. godine. To je retko zvanje retko dodeljivao stranicnma a Krsto ga je obavljao do svoje smrti, 1688 godine, 3o. oktobra. U znak zahvalnosti duždu Luiđiju Kontriniju, Krsto piše serenadu „Vladajuća sreća“ koja je izvedena u dvorištu kanoničke kurije.
Napisao je ”Budljansku pesmaricu” na narodnom jeziku, ”Ljetopis Budve” u tri toma, prvu knjigu objavljuje 1663. godine sa nazivom „Amor kao ratnik”. U Beću špampa „Kriku“, objavljuje odu povodom venčanja marina i Paoline Grimani u Veneciji, piše drmau “Koriolan“ izvedenu u pozorištu Farneze.
Krsto Ivanović zatim piše“Trijumf vernosti“ a u pozoruštu Grimani izvodi se njegova drama“ Lisimaj“, objavljuje Minercu za stolom sa stotinu pisama različitim ličnoatima uz dosta soneta. Piše poetsko delo “Živeli “ u čast oslobodnenja bča od turske opsade i rukopis “Rat Svete Lige protiv Turaka u tri knjige“.
Napisao i jednu ljubavnu poesnu s naslovom“ Čudo ljubavi“ u kojoj napominje
“Začas učiniti od dva srca jedno,
Ranjavati grudi bez razloga strele,
biti bez očiju a streljati pogledom,
I u svako dobra izazivati žudnje…..
„Svaka vrsta poezije je teška, a dramska još teža nego Epska, pogotovo opasnija od lirike” – napisao je Krsto Ivanović u tekstu “Pozorišne uspomene iz Venecije“
DRAGAN STODIĆ