Redakcija SANDA RISTIĆ STOJANOVIĆ
PESME IZ KNJIGE AVANGARDNOST VEČNOSTI, GRAMATIK, 2018
UPOTREBA REČI
Reč smrt upotrebi
Reč život kao da je
U pitanju čovek,
Zuri u nju,
Samo duže od opaske vremena,
Kraće od govorne mane prostora,
Reč Sunce zavoli
Zrak prolaznosti u nama
Zariven u Sunce i u pesmu.
Reč suton prekraja
Izveštačenost noći u
Pamćenje dana uglačano
Našim bledilom,
Reč zvezda izbode
Pesmu noći,
Iz te strasti uobliči
Krvarenje naše nesanice
Direktno u pesmu.
Reč pesma upotrebi samu
Sebe na istovetan
Način kao pesnika.
ŠTRAJK
Štrajkuje noć podmetanjem
Svojih laži zvezdama,
Obustavlja rad fabrike dana,
Lomeći sve mašine u njoj,
Sve zapravo osim jedne
Mašine sastavljene isključivo
Od najzastarelijih parola
Života i smrti.
Komada noć te parole,
Na sukobe smrznutih reči
Sa sopstvenom zimom,
Na zgarištu reči
Prevarenih svim mogućim
Vatrama,
Na štrajk svih iluzija
U ogromnim
Fabrikama sopstvenih reči,
Oguljenih pticama do
Same srži neba,
Do same srži pesme.
PONAVLJANJE
Smrt ponavlja svoje lice
Na obrazu iluzije
Na čelu mesečine,
Na otisku lica
Nekog događaja koji
Visi sa tavanice apsurda.
Život pregazi dubinu reči,
Pretvarajući se da je
Voda poezije,
U kojoj su se udavila
Sva slova smrti.
Nebo ponavlja izgubljenost
Zajedničku oluja i ptica
U zamišljenosti zemlje
Nad zajedničkim poletanjem
Smrti i života,
Nad ponavljanjem smrti
Da nije dovoljno poetska.
RANA
Preuveličava krv, svoje
Crveno slovo u
Mojoj pesmi,
Recituje tuđe rane
Kao nož što deli
Zemlju i nebo na
Krilatost bola i podzemnost ptica…
Preuveličava nebo svoju
Raspršenost u otuđenost
Zemlje od grumena neba
Ranjenog jednakošću
Oluja i ptica…
Preuveličava smrt svoju
Vladavinu reči,
Koje se okretno penju
Uz pesmu,
Stružući njenu spoljašnjost,
Nadajući se da ne postoji
Njena unutrašnjost,
Recitujući praznu ljušturu pesme,
Dok pesma beži noseći
U rukama izmešane svoju
Unutrašnjost i svoju smrtnost,
Penjući se uz litice svoje rane.
SABLAST
Nakaznost reči krv
Odomaći se u
Krvavoj pesmi dana,
Izbrisa žalopojke noći
O zgužvanosti sopstvenih
Emocija o danu…
Okamenjenost noći podstiče
Svakojake sumrake da
Kamenuju noć,
Likovima svega i svačega…
Okamenjenost sna,
Podstiče noć da zdrobi
Okamenjenost svoga postojanja,
Sve do kamenčića jutra
Kojima vreme gađa i
Pogađa svoje sablasti.
PREGLED DANA
Jutro oboji tajno
jedini beli aspekt smrti
u crno.
Pre podne čvrsto veruje
u svoje jedinstvo
sa krutom odbojnošću podneva.
Podne isecka nebo i ptice
na svoja najdublja razumevanja
svojih senki.
Po podne sakri svoje prestupe
u pećinu našeg sumraka.
Sumrak rezbari noć
da ne bi mislio o sebi.
Noć isuviše umrtvi
svoju misao o vremenu i sumraku.
Ponoć preskače preko
zaspalih tela vremena i mašte.
STAN
Smrt se useli u sopstveni stan,
Izbi odmah keramičku pločicu
Iz misli kupatila,
Skuva previše iluzija u
Kuhinji života,
Primeti da se
Dan okupa nabrzaka
U njenom oku, kupatilu,
Premesti orman sećanja
U životarenje svih slika u stanu,
Prebrisa sto uspomenama
Oivičenim nekom sterilnošću,
Okači sliku sebe
U stanu, koju
Vidi samo život.
Zaključa smrt stan
Rečenicom o životu….
ZASEBNA PESMA
Nebo otvori smrt ptice,
Kolebanjem noći nad reči noć
Udarima zvezde u zoru sećanja,
Traganjima Sunca za poslovicama smrti
U bezobrazluku tišine nad samom sobom.
Sunce iščitava zasebnost svog veka
Turpijanjem večnosti, pred naletom
Preslišavanja zvezde o mogućnostima smrti
Da se preruši delimično u noć
A delimično u izveštaj apsurda.
Noć se dodvorava dvoličnosti dana
Da glumi i smrt i život u
Obračunu belog sa polugama jutra
Koje udaraju u bezimenost veka
Otkopčanog kao tišina
U pridikama noći sebi da je
Čitav vek crnih reči.
Sanda Ristić-Stojanović rođena je u Beogradu 1974. Diplomirala je filozofiju na beogradskom filozofskom fakultetu. Autorka je 9 knjiga poezije čiji su izdavači Svetovi, KOV, Adresa i Gramatik i jedna od četiri autora u zajedničkoj zbirci poezije Iz senke stiha – Gramatik, 2012 koja je 2012. predstavljena u Srpskom književnom društvu na književnoj večeri koju je vodio Duško Novaković.
O njenim gimnazijskim pesmama govorio je Oskar Davičo za Treći program radio Beograda, urednik emisije Radmila Gligić, ta emisija je emitovana i na radio Zagrebu zahvaljujući pesniku Danijelu Dragojeviću. (Citat po tonskom zapisu Davičovog govora o poeziji Sande Ristić (Stojanović) objavljen u knjigama Noći naše, usluga – KOV, 2008 (deo) i Avangardnost večnosti – Gramatik, 2018 (integralan tekst).
Petru Krdu je urednik četiri knjige koje su joj objavljene u Književnoj opštini Vršac – KOV, (2007 – 2011).
Urednici knjiga koje su joj objavljene u Svetovima, Adresi i Gramatiku su pesnici Jovan Zivlak i Danilo Jokanović.
Prevodi poeziju sa engleskog.
Piše i objavljuje prikaze poezije (O. Davičo, P. Krdu, B. Miljković, Duško Novaković…).
Podršku daje talentovanim pesnicima mlađe i srednje generacije pišući prikaze njihove poezije.
Bila je urednik u izdavačkoj kući Beletra i glavni urednik književnog časopisa Kovine (KOV).
Objavila niz filozofskih eseja u zbornicima Estetičkog društva Srbije (filozofski eseji u sledećim zbornicima Estetičkog društva Srbije: Uticaj estetike na umetnost, Estetika i obrazovanje, Problem kreativnosti, Problem ukusa, Kriza umetnosti i nove umetničke prakse, Problem forme, Homo aestheticus, Estetska kultura, Estetsko i stvarno …). U knjizi Estetika u doba antiumetnosti filozof Sreten Petrović analizirao je na str. 411- 413 jedan njen tekst.
Njene pesme i kratke priče objavljene su u brojnim zbornicima savremene književnosti i u nekoliko antologija poezije dvadesetprvog veka.
Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnika Srbije i Estetičkog društva Srbije.
