Redakcija 
Otac je volio kišu
Svaki je kamen
donosio
na kratkim prstima
Imali smo kućicu
osmijeha punu
i ljubavi
Kopao bašču
stalno
pored kućice
u svojim snovima
naše je želje sijao
za čudo,
one su nicale
i rodile bi
svake godine
Neke je kalemio
na divlja stabla
čekao strpljivo
da nova mladica
probehara
A pred kišu bi
ispred kućice sjeo
umoren
zagledan u daljinu
Sunca ostao željan
otac je volio kišu
Topla
kao dodiri
kojih nije imao
slijevala se
niz bore
smijalice
jer nije dao
da mu vide suze…
