Redakcija Tatjana Beuk – Laćak
CVEĆE ZA LJUBAV I NEŠTO IZGUBLJENO
1.
Kupite cveće, gospodine,
za sreću, ili bar za sećanje.
Vaša će žena zaplakati
kad vas bude videla
s buketom u rukama
i voleće vas više
no što možete da zamislite.
A meni će zveckati u džepu…
Ja ću bez stida gledati izloge,
bez straha ću prkositi onima
što s visine gledaju moje telo.
Pogledajte, gospodne,
nemaju li ljubičice
boju mojih očiju?
Volim proleće.
I ljubičice.
Nisu li nežne kao moje ruke,
ili bar kao senka moje senke…
Kao ljubav, gospodine,
lepa i daleka.
Zar vas ne boli kad je gazite
bez trunke sažaljenja?
Ne pomislite li nekada
da propadate dok ljubite
one nasmejane i nepoznate?
Nisu li njihovi zagrljaji
vaša smrt?
Izvinite, nisam trebala,
ja sam ovde da prodam.
Kupite, gospodine,
ne mene… cveće.
2.
S mojim cvećem ćete
do lepote moći.
Da ne moram,
ne bih vam ga nudila,
sebi bih ga u kosu stavila.
Trčala bih livadama,
jurila bih leptira
što krade mirise.
Uzmite, gospodine,
nećete zažaliti.
Ovi će vam cvetovi
vreme zaustaviti,
ostaćete zauvek mladi.
Pronaći će u vama
onog zaboravljenog mladića
koji je ljubio ruke „tetama“
kad su dolazile na popodnevnu kafu
kod zlatnog studenta književnosti.
Nije li vam bilo lepo?
Sećate li se,
tada ste kupovali
po nekoliko buketa najlepših ruža.
Jedan za Mariju,
jedan za Sonju, Vesnu…
Ko zna koliko je njih
usrećilo moje cveće!
A ja sam ih gledala
i kad su dolazile
i kad su odlazile
iz vašeg života.
Ni jedna nije zaplakala,
ni jedna nije sumnjala
da je uzela od vas
sve što je mogla,
da više ne možete
da date nikome.
Dugo biste stajali na prozoru
i gledali za njima,
žaleći za zabranjenim uživanjima.
Jesu li vam po volji karanfili?
Beli ili crveni?
Želite li mešano?
Da, lepo je,
tri crvena i dva bela.
Izvolite, gospodine.
3.
Dobar dan…
Zašto vam je tako tužan pogled?
Jeste li ispratili još neku od njih?
Žao mi je vaše žene.
Sigurno joj nije lako.
Sad mi je drago
što sam se na vreme
istrgla iz vaše mreže.
Starimo, moj gospodine.
I cveće je nekako uplašeno,
kao da oseća nešto neprijatno.
Ne znam…
Prošlo je dosta vremena,
mislim da ne bih mogla
da počnem još jednom,
ovo je bilo previše.
Bilo ih je i u mojoj mladosti,
samo, njima nisam nudila cveće,
njima sam ispunjavala želje,
jer su me molili.
Da, da, moj gospodine,
molili su me za trenutke slabosti.
Privlačili su ih
moja večita tuga,
smeh bez razloga
i moje pesme.
Voleli su što sam toliko dete,
što sam romantična
i zaljubljena u svakog od njih.
A ja sam volela vas.
Svi su vam bili nalik,
samo su bili dostupniji.
Bili ste srećni
kad biste me videli
kako stojim pod vašim prozorom
i gledam očima punim iščekivanja.
Uživali ste osećajući moju nesreću,
smejali ste se grleći neku od tih Marija,
ljubeći joj usne.
Tako su oni mene čekali.
Možda su me i voleli,
ne znam,
prošlo je mnogo godina.
Osmehnite se, nije to ništa.
Doći će druga,
a tu vam je i žena, lepa je.
Pustite me, gospodine,
treba da prodam cveće.
4.
Procvale su lale…
U stvari, zašto bih lagala,
bilo ih je cele godine.
Do sad ih nisam iznosila,
mislila sam da će biti dovoljno,
da ću moći.
Uvek kad verujem u nešto – izgubim.
Pogledajte, nisu li divne?
Lepo je vreme, gospodine!
Zašto ne prošetate sa ženom i decom?
Mislite da biste ih ponizili?
E, dragi moj,
niste vi za njih.
Niste vi ni za koga.
Njima treba neko
ko će ih voleti,
ko će biti s njima.
U pravu ste,
to je vaša stvar.
Srećna sam,
juče sam prodala sve karnfile.
Kažu ljudi da su neobični,
čudni za naše podneblje.
Kupovali su ih, kupovali,
nemam više ni za sebe.
A da mi je bar jedan ostao,
vama bih ga na rever stavila.
Pustite me,
još ima nade u meni.
I cveća…
5.
Danas više nema cveća, gospodine,
sad nosim samo njegov odsjaj u očima,
sve su mi uzeli.
Ne, sama sam ga dala.
Pogledajte,
danas su mi prazne ruke,
šta ću s njima?
Došla sam…
Došla sam da mi kažete
da sam ružna, glupa i naivna.
Došla sam da me vidite ostavljenu,
da biste se dugo sećali.
Zla sam, gospodine,
previše zla da bih propala bez vas.
Kupite, gospodine,
danas prodajem sebe!
