Месечев цвет
Беше једном један мали цвет
И око њега велики свет
Ал не знаше цвет шта да воли
Па месечину ноћну заволи
Гледаше га цветови други
И дани бескрајно дуги
Ал он сунца не гледаше
Нит му сјаја лепог видеше
Волео је један цвет мали
Док су други пупољали
Па проклињаше своју ћуд
Што заволе месец залуд
Не знаде цвет шта је љубав
Па постаде тужан и губав
Остаде му само сан тај
Да гледа месечине сјај
Вапај
Речи вапе из мисли мојих
Хоће кренут ка ушима твојим
Ал је дуг пут до мисли твојих
Зато безнадежно сам стојим
Очи вапе да виде красоту твоју
Осврћу се тражећи те ноћима
Дању полако губе наду своју
А ноћу сањају о твојим очима
Руке вапе да те загрле јако
Ал им се измичеш сваким кораком
Измичеш им нечујно и полако
И нестајеш већ са првим мраком
А срце само ћути и мирно грца
Вапи и оно, ал га нико не чује
Нема њему љубави без твога срца
Па зато у самоћи оно болује
Зовем се Стефан Милановић имам 18 година и живим у селу Горњи Ступањ недалеко од Александровца Жупског.