Redakcija 
Sanela Fakić Ćatović
PROLAZNICI
I ti si kao mrav
trčiš i gradiš svoj mravinjak
slamčicu po slamčicu
bezbrižno
kao da je pred tobom dug put
i odjednom noga sudbine
spusti se u tvoj mravinjak
i tebe više nema
samo prazna stopa
na rubu vremena štrči
dok iz nje nova travka ne nikne
i novi mravinjak ne počne da se gradi
a ti kao da nikad trčkarao nisi
OSTRVO
Mirisala na tihu noć
punu mesečine
Polje je pevalo pesme
o mirisima belih gardenija
o tome da sve dođe da prođe
Mirisala na karanfil
i govorila je da
nekad čovek mora da bude
ostrvo
MIGRANT
Gde ja živim?
Koji je roman moja kuća?
Jesam li samo migrant
pa se selim iz romana u pesmu
iz pesme u tragediju
iz San Huana de la Sijenage
u Makondo
iz Makonda u Moskvu
a iz moje mahale nekad vidim
Margaritu kako leti
i Orfeja kako i dalje čeka Euridiku
Svaki mi je starac Florentino Arisa
i iza nekog ugla Fermina Dasa ga čeka
da mu pomogne da bezbedno pređe preko puta
na drugu stranu smrti.
