Vesna Laudanović
ONA JE POŠTENA
Ona nikad ne stopira
da je ne bi napastvovao i
seksualno iskoristio vozač.
Koristi autobus.
Ne šminka se
jer je prirodna lepota najlepša.
Koja se šminka, ta je sumnjiva.
Ništa bez sapuna.
Kratko je potšišana jer je praktično
i stavlja mini val jer traje duže.
Ne farba i ne pegla kosu.
Zimi nosi pristojan kaput,
trula višnja boje.
Nosi ćerkine čizme iz osmog razreda.
Leti nosi ručne radove od konca,
sive, eventualno drap boje.
Ostale boje nisu pristojne,
mogu privući muškarce.
Muškarci su opasni.
Muškarci su svi isti.
Ona se žrtvuje za decu,
Naročito mušku,
ako joj je bog tu sreću dao.
Dok su manja, muška deca je tuku, vežbaju.
Nosi po četiri kese s pijace
i pobedjuje na testu opterećenja.
Ponosi se u sebi.
Ima oborene oči i oborena ramena.
Stidi se svojih grudi.
Ima vene na nogama.
Uvek nosi burmu
Da ne bi bilo nesporazuma.
Oko vrata nosi decu i muža.
Pomaže na svadbama i pravi tortu od 24 korice
plus mladenci.
Pravi sokove, original fruktalovi.
Supruga zove: moj čovek.
Njen čovek ne računa jelo bez mesa.
Svoga čoveka poštuje;
svoga čoveka brani.
Ima ženske bolesti.
Vise puta punktirana.
Politika je ne interesuje.
Gleda od čega će živeti.
Svi su oni isti, kaže njen čovek.
Život na usta ulazi, kaže ona.
Imam preča posla, kaže njen čovek.
Ne mogu bez čoveka da vam ništa kažem, kaže ona.
Ne dolazite više, kažu njena vrata.
Ovo je poštena kuća, kažu čovekove patofne na dugme.
ZNA SE, DOBRO, DOBRO SE ZNA…
Zna se:
Koja peče,
A koja bari;
Koja na ringli,
A koja na pari.
Koja puding,
A koja krem;
Koja pekmez,
A koja džem.
Koja prži,
A koja kuva;
Koja ne drži,
A koja čuva.
Koja kupuje,
A koja spravlja;
Koja neće,
A koja stavlja.
Koja orah,
A koja keks;
Koja polako,
A koja na eks.
Koja baca,
A koja krpi;
Koja laje,
A koja trpi
Koja plete,
A koja para;
Koja veze,
A koja šara.
DISCIPLINA U ČEKAONICI S JEDNOM SIJALICOM…
U polumraku….
Četiri noge:
dve, ko debele crne cevi za odvod,
dve, ko suve kosti za pasulj,
sede jedne kraj drugih
u čekaonici za EKG.
Četiri ruke:
dve, ko nadošlo testo za krofne,
dve, ko grane od gloga,
ćute, svaka na svom krilu
i čuvaju stare snimke kao blago.
I još:
dve suknje što sede,
dve marame sto tihuju
i dva poveća nosa s naočarima
što motre na red.
Svi čekaju da budu prozvani.
Vesna Laudanović, rođena 1957. u Beogradu. Do pre dve godine živela je u Sevojnu, a sada u Kragujevcu, gde je inače 1987.godine diplomirala na ekonomskom fakultetu.
Pisanjem se bavi iz zadovoljstva i potrebe. Od nedavno šalje radove na književne konkurse. Njene priče „Susret“ i „Mala prepodnevna jednočinka“ uvrštene su u zbirke „Najkraće priče 2009.“ i „Najkraće priče 2911.“, a priča „Plaža“ u zbirku „ Najkrace kratke priče 2012.“ izdavačke kuće „Alma“ iz Beograda. Кratki roman „ Izborni proces“ našao se i medju izabranim kandidatima za nagradu „ Zlatni omnibus 2012“ izdavačke kuće „Smart Studio“ iz Beograda.