Ненад Плавшић, рођен у Београду 1986. године. Завршио „Београдску пословну школу“. Приче и песме објављивао у „Књижевним новинама“ Удружења књижевника Србије, као и у неколико електронских часописа („Авлија“, „Прозаонлине“, „Анонимна поезија“, итд). Бивши заменик председника Савеза Књижевника у Отаџбини и Расејању (СКОР) огранак Београд. Објавио збирку прича и песама „Црне сузе“ (у издању „Алме“ из Београда). Оснивач „Покрета књижевника сербских“. Заступљен у неколико зборника, а такође добијао и похвале на разним конкурсима. Живи у Београду.
Адреса ауторовог блога: http://crnesuze.blogspot.com
МАГИЈА
.
Руска ноћ ледила је погледе дуге,
пратио сам све незнане сене,
нестајао на крилима бола, на искрама туге
и у лажима водке сањао очи њене…
.
Пусте, стране стазе што перлама света стихове кроје
покаткад завапе у жељи да смрт не чека,
јер само једном се љубе усне што векове не броје,
усне једне жене чија је машта молитва далека…
.
Пролазили су неважни кораци, кораци груби,
улица је пијанством слободу клела,
на прстима њеним моја се душа губи
као да је вечност у додиру срела…
.
Кафана је плела заборав попут шапата гласа,
не зна она ко јој образе у скерлет одева,
не зна ко клечи пред олујом небеских таласа
и да обичан песник шињел од греха снева…
.
Певај, кафано!, певај сетно, певај тужно,
мало је остало од моје среће,
све што видим мутно је и ружно,
само груди њене у оку ми увенути неће!
.
О, пролазнице!, мирисна жељо уздаха тајних,
сети се снегова који урликом демоне буде,
сети се страсти лудачких, страсти блиставих, сјајних
и покрени магију од чије силине сви моји дамари луде…