Aforizmi Abdurahmana Halilovića Ahila

Optuženi se ne može braniti sa slobode – nije naoružan.
Ponavljam… razred!
Znaju oni zasukati rukave – ne znaju raditi.
Nećemo im dati otkaz – samo ćemo ih ostaviti bez posla.
Kad bi svi radili – na zavodu za zapošljavanje ostali bi bez posla.
Džaba mete ispred svojih vrata – to je đubre od čovjeka.
Nadali smo se lošem – a došlo nam je mnogo gore.
Posao mi je u plusu, a plata u minusu.
Neko nas krade – sumnjaju… iz vlade.
Ne bi neki insani u Bosni izgledali kao fukare – da im političari ne profićuriše pare.
Zakletom protivniku korupcije – obećao sam mito.
Tom doktoru koji neće da čuje za novac – stavio sam punu kuvertu u džep, bez riječi.
Ne znam da li nam se izlaz iz krize urušio, ili su nam ga zatrpali?!
Dao sam djeci hljeb u šake, uzalud – još jedu kod mene.
Novac u igri – najbolji je igrač.
On je novčano potkovan – mogu ga zvati konjem kolko hoće.
Taj novinar je ostao bez posla – nije pisao kako je vlast htjela.
Svi političari obećavaju, dok ne zavladaju.
Sirotinja se ne da – sve je u većem broju.
Probleme koje ste tražili, eno ih pod tepihom.
Radimo kao komunisti – samo pričamo.
Bolje je da dobijem posao i malo sutra – ko zna hoće li ga biti preksutra.
Državnog blaga nema više – u strane banke lopovi ga smjestiše.
I za dogovor koji kuću gradi, trebaju pare.
U dlanove se više ne pljuje – to je nehigijenski.
Šutimo, nek nas čuju.