Redakcija Уколико се запитамо шта је то критичко мишљење и како нам оно може помоћи, тешко ћемо одговоре на ова питања добити у једној реченици.
Међутим, иако постоји много различитих одређења овог облика мишљења, сва она имају заједничке елементе, неке суштинске одлике критичког мишљења, које се односе на то да оно спада у више форме мишљења, да је структурно и функционално повезано с другим врстама мишљења (логичким, креативним, појмовним мишљењем), али и са афективно-мотивационом сфером личности. Такође, различите дефиниције овог појма се слажу око тога да се подстицањем критичког мишљења фокус са стицања знања помjера на освјешћивање когнитивних процеса током учења, што доводи до стварања стратегије мишљења и осећаја задовољства при размишљању и рјешавању проблема. Једно од занимљивих одређења критичког мишљења дао је Ричард Паул, који каже да је критичко мишљење “Умјетност анализирања и процјене сопственог мишљења са циљем да се оно побољша”.
Зашто је важно развијати критичко мишљење?
Способност критичког мишљења одувијек је била важна, али, чини се да никада није била битна као сада, у времену сталних и брзих промјена. Хиперпродукција информација, са којим се свакодневно сусрећемо, захтијева селекцију, интерпретацију и евалуацију релевантхих информација, које нису могуће без вјештине критичког мишљења. Подстицањем и примјеном критичког мишљења долази до укључености у процес сазнавања, а самим тим до отворености за промјене, успјеха у рјешавању проблема и до самопоуздања у исказивању сопствених мисли и осјећања. Развија се критичност, аутономија и рационално размишљање, док се ствара отпорност на предрасуде, преурањене закључке и судове. Такође, као предности примјене критичког мишљења у контексту образовања и наставе су и повећање аутономије у учењу, јер ученици постају самосталнији и самоуверенији, затим унапријеђење постигнућа учесника наставног процеса, јер они ученици који знају да анализирају и критикују идеје у стању су да повезују знања из различитих области и да увиде корисност знања за свакодневни живот. Исто тако, значај развоја критичког мишљења рефлектује се и у развијању тимског рада и емпатије, јер групне активности омогућавају ученицима да чују мишљење својих вршњака, умјесто да буду упућени на сопствене мисли. На тај начин уче да сарађују, а не да стварају осуде и претпоставке.
Како подстицати и развијати критичко мишљење?
Када о критичком мишљењу говоримо са становишта наставе и образовања, можемо рећи да оно представља приступ, одређену стратегију у настави и учењу, али и њен циљ. Стављањем критичког мишљења у центар наставног процеса, трансформише се улога наставника, захтијевају се другачије стратегије образовања наставног кадра, које укључују нове методе и технике наставе, као и стварање одређене педагошке климе која ће допринијети развоју критичког мишљења. Према схватању аутора Б. Влаховића, активна настава и сви њени облици имају изузетан потенцијал за развој критичког мишљења у наставном процесу. У концепту активне наставе, улога особа које управљају наставним процесом се мијења, и од доминантне прелази у улогу сарадника у учењу. На тај начин се стварају услови да ученици рјешавају проблеме, доносе различите одлуке и повезују знања и информације, чиме стичу могућност да боље разумију оно што уче.
У дијелу који предстоји можете видјети неке од техника помоћу којих се може подстицати развој критичког мишљења.
Постављајте темељна питања
Понекад је објашњење нечега врло компликовано да се потпуно изгубимо па заборавимо питање. Како бисте избјегли ово губљење, увијек се питајте основна питања попут: колико до сада знам о томе, како знам баш за то, покушавам ли то потврдити, оповргнути, критиковати или…? Није битно нити о којој се теми ради јер та питања могу упалити за све – од историје до поп културе и других ствари.
Преиспитајте властите претпоставке
Колико сте пута претпоставили нешто па се на крају испоставило или догодило нешто сасвим десето? Сигурно пуно, стога треба преиспитати и оно што претпостављамо.
Многи генијални изуми нити теорије не би настале да велики умови попут Ајнштајна или Њутна нису преиспитивали генералне и властите претпоставке. Можете претпостављати да ћете завршити факултет на вријеме, али хоће ли се то уистину догодити?
У обзир тада треба узети све оно што се може испријечити, али и оно што вам може помоћи то остварити па се треба запитати је ли то све реално, оствариво? Овисно о томе о чему критички промишљамо можемо у та питања уврстити и неке смјернице из властите културе и друго.
Будите свјесни менталних процеса који се одвијају у вашој глави
Наше мисли су чудесне, али брзина којом мислимо може бити мали проблем када говоримо о критичком промишљању. Мозак се користи “менталним пречацима” како би објаснио оно што се догађа у нашој околини, а ово је било од одличне користи нашим прецима који су ловили и борили се с великим животињама, али одмаже нама када, на примјер, размишљамо о томе за кога гласати.
Особа која критички мисли је свјесна процеса у властитом мозгу, али и предрасуда које носи у себи те знају како оне утичу на њихове “објективне” одлуке и рјешења. Самосвијест о властитом размишљању нас већ претвара у особу која критички мисли, а примјерице ако у себи носимо малу предрасуду да су Нијемци уштогљени и “строги”, тада морамо знати да ћемо поступке новог колеге с Ерасмуса мислити оцијенити као уштогљене. Баш зато требамо бити свјесни онога што носимо у себи како бисмо могли активно критички размишљати.
Запамтите мислити својом главом, али и да нико не мисли критички стално
Најбољи алат за развијање критичког мишљења је заправо властито мишљење које нема превише дотицаја с туђим мишљењима, односно њиховим утицајем на нас.
Иако не можемо побјећи од чињенице да је на наше размишљање утицали одгој, књиге, филмови, друштво и друге ствари, треба покушати промислити о стварима кроз критичку призму те одбацити све ово од прије. То је врло тешко, али се може вјежбати. На примјер, ако ћете размишљати о истосполним браковима или о хомосексуалности тада требате своје критичко мишљење, а не нешто што сте прочитали у коментару на Фејсу и слично.
У случају да се и ви слажете с нечим што сте чули, видјели или прочитали, требате развити властите аргументе зашто се слажете с наведеним тврдњама. Ово се посебно односи на студенте јер се често у својим есејима или семинарима занесу туђим тврдњама да се скроз погубе и више не знају нити шта су они заправо мислили.
Треба бити свјестан чињенице да нико стопостотно не размишља критички цијели дан него је критичко размишљање само алат којим долазимо до властитог става о некој теми о то аргументовано и промишљено.
