Časopis “Bez limita”- nada za opstanak kvalitetne pisane reči

U eri sveopšte otuđenosti, apatije, kiča i šunda, umetnost je  i dalje slamka spasa i beg od učmalosti, jer kako je Tin Ujević govorio “umetnost nikad ne prima svet kakvim ga je našla, niti ga ostavlja takvim”. Zato je umetnost, danas, Prometejeva vatra nade koju pale i održavaju  studenti. Da ove reči ne deluju utopistički, već i da se ostvaruju na primeru, pokazuje spoj kreativne energije kojom odiše elektronski časopis “Bez limita”, koji su pokrenuli kreativni ljudi sa Filozofskog fakulteta u Nišu. Za portal “Avlija” o ideji, ciljevima, sadržaju, saradnicima i budućnosti koju ima ova Prometejeva vatra koja plamti “Bez limita” govori glavna i odgovorna urednica i doktorand na studijskom programu Mediji i društvo na Departmanu za Komunikologiju i novinarstvo, Jelena Jocić.

Razgovarao: Marko Mirković

Odakle  ideja i šta je razlog da pokrenete časospis „Bez limita“?

Ideja se rodila iz Knjiženog kluba Filozofskog fakulteta u Nišu koji okuplja ljubitelje lepe reči i talentovane pisce. Kroz zajednička druženja, radionice i kreativno pisanje inspirišemo jedni druge. Časopis „Bez limita“ se izrodio iz naše zajedničke kreativne energije, kao u nekom starogrčkom mitu i otuda se može posmatrati poput antičke Agore, u prenesenom značenju, tj. prostora u kome učeni ljudi slobodno misle i deluju. Naša ideja je bila da okupimo stvaraoce koji se bez limita ostvaruju u različitom umetničkom izrazu. Više od 6 meseci udruženi stvaramo. Do sada je objavljeno više od 80 priloga različitih žanrova.

Ko su saradnici?

Naš časopis je jedinstven jer spaja kreativce koji se izražavaju i deluju u različitim oblastima:  umetnike, književnike i novinare. Svi mi zajedno činimo jedan šareni mozaik i dušu ovog časopisa. Časopis uređuju, recenziraju i lerkorišu studenti Filozofskog fakulteta svih nivoa studija. Ono što nas izdvaja od drugih je dvojno uredništvo. Glavne i odgovorne urednice su Hristina Aksentijević saradnik – demonstrator na Departmanu za srpsku i komparativnu knjiženost  i moja malenkost – Jelena Jocić, doktorand na studijskom programu Mediji i društvo, na Departmanu za Komunikologiju i novinarstvo.

Recezenti časopisa su pored navedenih urednica Dušan Petrović, student četvrte godine Srbistike i Strahinja Trandalović, student druge godine Srbistike. Operativna urednica, Jovana Kostov, je iz redova studenata Srbistike, inače talentovana mlada umetnica koja se bavi fotografijom. Novinarski sektor je poveren Aleksandru Đokiću, studentu Novinarstva. Priloge lektorišu studenti Srbistike, Sanja Stevanović i Nikola Mihajlović. A sve se odvija uz bezuslovnu podršku inicijatora i osnivača časopisa “Bez limita” dr Mirjane Bojanić Ćirković, sa Departmana za srpsku i komparativnu književnost.

Ostvarili smo važnu saradnju sa izdavačkim kućama “Vulkan” i PPM “Enklava”. Posebna nam je čast što smo imali prilike da sarađujemo sa eminentnim književnicima i umetnicima iz zemlje i inostranstva.

Da li su tektovi čitani?

Čitanost je jako velika. Posebno smo ponosni na našu autorku  Jovanu Denčić, studentkinju psihologije Filozofskog fakulteta koja je svoj talenat i stvaralački dar iskoristila za društveni aktivizam. Njena dela su nastala kao rezultat borbe protiv anksioznog poremećaja i želje da pomogne drugim mladim ljudima koji se suočavaju sa istim ili drugačijim problemom da izađu izvan okvira i potraže pomoć. Tekstovi koje Jovana potpisuje su jako čitani što govori u prilog tome da su mladi ljudi i te kako osvešćeni i aktivni.

Kada govorimo o društveno angažovanim temama pomenula bih i Andrijanu Antanasijević talentovanu umetnicu i našu autorku. Predmet njenog interesovanja su socijalne teme i aktivizam kroz umetnost oličen u “Borbi za dečja prava”. Sa čitaocima je želela da podeli težak položaj umetnika i istakla je da radi u jednoj fabrici, iako je uporedo završila Master studije slikartva i Master studije Grafičkog dizajna na Umetničkom fakultetu u Nišu, sa najvišim ocenama.

Većina priloga koje objavljujemo su takvog karaktera, jer časopis “Bez limita” podržava svoje stvaraoce u glasnoj reči, naravno ako je uobličena u umetnički vrednu formu.

Čime motivišete nove saradnike?

Iskrenom željom da stvaramo lepotu. Znate Dositej Odradović je jednom rekao „jednom narodu bez nauke i obrazovanja, hrabrost ne služi ničemu.“ Svojim zalaganjem za kulturu, umetnost i književnost, uz konstantnu podršku mi motivišemo naše saradnike i autore da stvaraju i ostave trag u vremenu, da oplemene ovaj svet.

Koji intervju i sa kojom ličnošću je zadivio čitaoce i izazvao posebnu pažnju i komentare?

Primećujemo da su čitaocima posebno interesantne teme koje se tiču prošlosti: srpske kulture istorije i tradicije. Intervju sa autorom romana „Deca Zla“, Miodragom Majićem, je izazvao lavinu pozitvnih komentara i oduševljenje publike. Njegov roman prvenac je biser naše savremene književne scene, ali isto tako i ogledalo naše prošlosti. Priča koju prati ovaj roman je utkana u nacionalni identitet svakog od nas. Od glavnih junaka ovog romana možemo naučiti da nas prošla iskustva definišu i određuju naš životni put, samo u onoj meri u kojoj im mi to dozvolimo, pred nama je izbor, hoćemo li postati Deca Dobra ili Deca Zla. Sećam se da mi se autor pre intervjua obrato rečima: „ Koliko ste upućeni u moje delo?“ Samouvreno sam mu odgovorila da sam napisala kritiku njegovog romana, dok su mi se dlanovi znojili, očigledan znak nervoze. Pročitao je kritiku veoma pažljivo, okrenuo se ka meni, nasmejao i rekao:  „Proniki ste u suštinu mog romana, voleo bih da zadržim ovo.“

Još jedan intervju koji je prvukao pažnju publike je nastao sasvim slučajno, na jednom putovanju. Moja sagovornica je bila Marija Maja Nedeljković, naša poznata književnica koja kroz svoja dela oživljava slavnu srpsku prošlost. Povod za ovaj intervju je bila njena nova knjiga „Nadežda Petrović, Anđeo Mačkovog kamena“. Moram da napomenem da je Maja prijatelj našeg časopisa i saradnica za knjiženost.

Podeliću jednu anegdotu sa Vašim čitaocima. Maju Nedeljković sam upoznala na odmoru u Soko Banji. Zamislite moje oduševljenje kao čitaoca pre svega, a potom novinara, kada sam saznala da je u istoj vili odsela naša poznata književnica čijem sam se radu divila i da piše novi roman. Intervju je simbolično objavljen 19.8.2019. na veliki hrišćanski praznik Preobraženje, koji je od istorijskog značaja za naš narod i samu vilu. Dva dana kasnije sam saznala da je su tog dana vlasnici vile „Mon Repos“ u Sokobanji priredili veliku feštu na dan njenog osnivanja i svim gostima podelili invervju. Gosti su bili oduševljeni, a čiatnost je porasla.

 Šta su ciljevi časopisa za naredni period?

U planu je dobijanje ISSN broja za elektronske publikacije jer želimo da održimo “protejsku” formu časopisa u kojem prilozi izlaze na dva dana. Od jeseni ohrabreni krećemo u nove kreativne pohode i proširenje književnih i umetničkih teritorija.