”Divided Past – Joint Future” ili ”Podijeljena prošlost – zajednička budućnost”

Publikovana brošura o kulturnom nasljeđu opštine Rožaje.

Nastavljeno uređivanje park-šume Brezovačko brdo u Rožajama.

Čišćenje i uređenje arheološkog lokaliteta ”Brezovačko brdo” kao jedna planirana aktivnost projekta ”Culture and joint language for new bridges / Kultura i zajednički jezik za nove mostove” u sklopu ”Divided past joint future” čiji je vodeći aplikant Omladinski komunikativni centar iz Banja Luke, a finansira ga Evropska unija je znatno unaprijeđena te se sada realizuje uređenje prvog parka u opštini Rožaje na lokaciji Crnja-Brezovačko brdo.

Do sada je za park ”Brezovačko brdo” obezbijeđeno: 20 drvenih klupa, 4 stola, 3 drvene korpe za otpad, dva gola za mali fudbal 2 x 3 m, dvije koš table i 2 košarkaške lopte, 15 metalnih korpi za otpad, stubovi za odbojku, 3 rampe, ljetnjikovac, vez za bicikla, sklonište od nevremena, 4 velika panoa 2 x 1 m – tri za Brezovačko brdo i 1 za Karavanski put, info tabla za dječje igralište 1 x 1 m, pet vrsta markacija za Plavu stazu (Crnja), Zelenu stazu (Brezovačko brdo), Crvenu stazu (Vodopad Grlja), Žutu stazu (Stari karavanski put) i Bijelu stazu (Carine-Peškovići), pano za ekološki kutak za selektivno odlaganje otpada 1 x 0,5 m, 4 kante za selektivno odlaganje otpada, 10 panoa ”Ne bacaj smeće”, info table… dok je predsjednik Opštine Rožaje g.din Ejup Nurković obećao da se angažuje oko uređenja parkinga i nasipanja, popravku i valjanja puta koji će se koristiti kao trim staza.

U narednom periodu NVO ”Avlija” će tražiti mogućnost da se izgrade dva drvena mosta preko rijeke Crnje, Karavanska česma, Šumska biblikoteka sa čitaonicom, mini botanička bašta, ljuljaške, vratila, klackalice, kućice za ptice i drugo.



9. maja 2019. godine, na Dan pobjede nad fašizmom potpisan i sporazum o saradnji između Opštine Rožaje, Radio Televizije Rožaje, Turističke organizacije Rožaje i Bošnjačkog društva kulture ‘’Avlija’’ u cilju realizacije finalnih aktivnosti iz projekta ”Kultura i zajednički jezik za nove mostove’’ koji realizuje NVO Avlija, a finansira Evropska unija u sklopu projekta “Divided Past – Joint Future / Podijeljena prošlost – zajednička budućnost” čiji je vodeći aplikant Omladinski komunikativni centar iz Banja Luke.

Tokom maja i juna će se urediti privremeni park ‘’Brezovačko brdo’’ sa kružnim turističko-biciklističko-pješačkim stazama i mobilijarom, pješačka staza ‘’Vodopad Grlja’’, planinarska staza ‘’Stari karavanski put’’, pješačko-biciklistička staza ‘’Carine-Peškovići’’, postaviti info table i organizovati eko akcije čišćenja arheološkog lokaliteta ‘’Manastirski kompleks Lučice iz 15. vijeka’’ i arheološkog lokaliteta ‘’Brezovačko brdo’’.

Na Brezovačkom brdu će se urediti biciklističko-pješačke kružne staze, trim staza, odmaralište, sklonište od nevremena, edukativne info table o biljnim i životinjskim vrstama, dok će se u narednom periodu raditi na zasnivanju mini botaničke bašte.

Šumska staza na Brezovačkom brdu u Rožajama

Brezovačko brdo je lokalitet izuzetnih prirodnih i kulturno-istorijskih vrijednosti i idealna lokacija blizu grada koja predstavlja oazu mira za sve posjetioce. Roditelji sa djecom, omladina i starija populacija će moći slobodno vrijeme provodili u prirodi. Šumske staze će se ljeti koristiti za pješačenje i biciklizam, a zimi za hodanje na krpljama, turno skijanje i skijanje na dasci kao doprinos zdravom razvoju mladih i obogaćivanje turističke ponude Rožaja.

Šumska staza na Brezovačkom brdu u Rožajama

 

Od 25. aprila do 4. maja u galeriji ”Magaza” Centra za kulturu Rožaje organizovana izložba fotografija Aladža džamije autora prof. dr Andreja Andrejevića, srpkog istoričara umjetnosti

Fotografije za izložbu je obezbijedio Stanislav Živkov, bivši Andrejevićev student kod koga se nalazi intelektualna zaostavština: rukopisi, fotografije, planovi i crteži profesora dr Andreja Andrejevića.

https://youtu.be/vdxeEcFMjLc

U profesorovoj zaostavštini pronađen je veliki broj fotografija od kojih dobar dio nije objavljen u knjizi ”Aladža džamija u Foči”, kao i originalni negativi. Zbog izuzetnog kvaliteta snimaka sa jedne i činjenice da je spomenik srušen i da će 4. maja 2019. godine biti svečano otvorena Aladža džamija u Foči, fotografije se sada objavljuju bez ikakvih izmjena i u većem broju kako bi se na taj način javnost bolje upoznala sa ovim dragocjenim spomenikom kulture.

Prof. dr Andrej Andrejević (1935-1991)

Andrej Andrejević je rođen u Sarajevu, 15. oktobar 1935. godine, umro je u Beogradu, 4. maja 1991. godine. Bio je srpski istoričar umjetnosti. Uglavnom se bavio islamskom umjetnošću na tlu Jugoslavije. Gimnaziju je završio u Beogradu 1954. godine. Studirao je istoriju umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1954-1960). Između 1960. i 1963. bio je kustos Umjetničke galerije u Sarajevu, potom je izabran za asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetu Opšta istorija umjetnosti srednjeg vijeka. 1980. izabran je za docenta, a 1986. godine za vanrednog profesora. Bio je stipendista Univerziteta u Strazburu gdje je započeo i utemeljio svoje buduće naučno-istraživačko zanimanje za islamske uticaje na umjetnost južne i zapadne Evrope. Znalac evropskih ali i turskog jezika, neumorni istraživač-putnik i učesnik naučnih skupova uvrstio se među najveće jugoslovenske poznavaoce islamske, arapske i osmanske umjetnosti, često usmjeravajući svoja interesovanja na spomenike islamske umjetnosti na tlu Jugoslavije. O tome svjedoči i njegova specijalizovana bibliografija, naročito Aladža džamija u Foči (magistarski rad 1970. godina) ili Islamska monumentalna umetnost XVI veka u Jugoslaviji (doktorska disertacija, 1980. godina).

Aladža džamija u Foči. Foto: Andrej Andrejević

Podsjećamo, 2. avgusta 1992. godine od Aladža džamije u Foči ostali su samo djelići, ali je preživjela Andrejevićeva studija i njegove fotografije koje će publika u Rožajama moći vidjeti u galeriji ‘’Magaza’’ Centra za kulturu Rožaje do 4. maja 2019. godine, kada će i obnovljena Aladža džamija u Foči ponovo primiti vjernike. Zato je obnova džamije prilika da damo doprinos izgradnji društva koje će osuđivati svaki velikodržavni projekat, svaku promjenu granica, ksenofobiju, govor mržnje, neofašizam, islamofobiju, antisemitizam, i sve drugo što vodi sukobima i uništenju ljudskih života. Nadamo se i vjerujemo da novog rata neće biti, a ništa ili vrlo malo činimo da do rata ne dođe. Umjesto da težimo pomirenju i izgradnji održivog i trajnog mira mi raspirujemo mržnju, nacionalizam, svađamo se oko istog jezika, negiramo jedni drugima pravo da zajednički jezik nazivamo onako kako ko hoće: bosanski, srpski, hrvatski, crnogorski, i sve to dok ne znamo da govorimo sve potrebniji engleski jezik; negiramo granice država umjesto da se izborimo za vladavinu prava, svađamo se koji je narod stariji, koji je narod prvi došao…, dok mladi svih nacionalnosti napuštaju prostore bivše Jugoslavije u potrazi za poslom i normalnim životom.

____________________

Projekat ‘’Culture and joint language for new bridges – Kultura i zajednički jezik za nove mostove’’ finansira Evropska unija u sklopu projekta ”Divided Past – Joint Future – Podijeljena prošlost – zajednička budućnost” čiji je vodeći aplikant Omladinski komunikativni centar iz Banja Luke.

Na međunarodnom konkursu časopisa Avlija, na temu pomirenja i izgradnje trajnog mira na Zapadnom Balkanu izabrana je najbolja poezija, proza i aforizmi koji će uz eseje na temu o zajedničkom: bosanskom, srpskom, hrvatskom i crnogorskom jeziku biti objavljeni u zborniku ‘’Novi mostovi/Нови мостови’’.

Najbolja pjesma je ‘’Svjetlo’’ Gradimira Gojera iz Sarajeva, drugo mjesto dijele Simonida Banjeglav iz Beograda i Milan Čorak iz Šida sa pjesmama ‘’Posle rata’’i ‘’Roditeljski amanet’’, treće mjesto dijele Vahida Mušović iz Novog Pazara i Ibrahim Osmanbašić iz Sarajeva sa pjesmama ‘’Dobrote, razuma, mira’’ i ‘’Valja nove mostove graditi na Balkanu’’.

Najbolja priča je ‘’Zemljak’’ Dženite Hrnjičić iz Sarajeva, drugo mjesto je priča ”Vojni poziv” autora Mira Radojevića iz Vrbasa, treće mjesto je priča ”Na mrtvoj straži” Dragana M. Vugdelića iz Podgorice.

Najbolji aforizmi su Marka Pajića iz Vrnjačke Banje, Vladislava Vlahovića iz Podgorice i Marine Raičević iz Bora.

____________________

Projekat ‘’Culture and joint language for new bridges – Kultura i zajednički jezik za nove mostove’’ finansira Evropska unija u sklopu projekta ”Divided Past – Joint Future – Podijeljena prošlost – zajednička budućnost” čiji je vodeći aplikant Omladinski komunikativni centar iz Banja Luke.

Uskoro radionica…

NVO Avlija iz Rožaja je u okviru projekta ”Kultura i zajednički jezik za nove mostove” sa volonterima obnovila antifašistički spomenik Radunu Đukiću na brdu Top u Rožajama. Narednih dana će biti očišćena okolina i postavljene klupe, korpa za smeće i znakovi upozorenja izletnicima da se smeće odnose u grad, a ne kao do sada da se smeće baca u blizini spomenika i groblja. Takođe će biti organizovana radionica za mlade o značaju antifašizma.

Neka četiri naroda: Bošnjaci, Srbi, Hrvati i Crnogorci koriste četiri naziva za zajednički jezik: bosanski, srpski, hrvatski ili crnogorski. Zato pokažimo zajednički jezik političarima i novinarima koji nas svađaju.

”Dan maternjeg jezika” se obilježava 21. februara s ciljem promocije jezične i kulturne raznolikosti, a u znak sjećanja na negiranje tuđeg jezika koje se završilo nasiljem i ubistvima. Naime, 1948 godine, guverner Pakistana, proglasio je Urdu jedinim zvaničnim jezikom Zapadnog i Istočnog Pakistana. Narod Istočnog Pakistana (danas Bangladeš), čiji je maternji jezik Bengali, počeo je protestovati protiv ove odluke. Studenti su održali proteste 21. februara, policija je otvorila vatru ubijajući ih…


____________________
Projekat ‘’Culture and joint language for new bridges – Kultura i zajednički jezik za nove mostove’’ finansira Evropska unija u sklopu projekta ”Divided Past – Joint Future – Podijeljena prošlost – zajednička budućnost” čiji je vodeći aplikant Omladinski komunikativni centar iz Banja Luke.

У знак сјећања на 80 година од великих студентских протеста Београдског универзитета за мир у свијету, против расних и антисемитских прогона, као и сјећања на једног од студентских воџа Рифата Бурџовића који је рођен 11. фебруара 1913. године у Бијелом Пољу, млади учесници пројекта ”Култура и заједнички језик за нове мостове” који спроводи НВО Авлија, а по узору на антифашисте из 1939. године су донијели Проглас:
Не пристајемо да негирањем другог народа уништавамо садашњост и будућност и свог и комшијских народа.
Не негирамо ни један од четири народа: Бошњаке, Србе, Хрвате, Црногорце.
Не негирамо ни једну од четири државе: Босну и Херцеговину, Србију, Хрватску, Црну Гору.
Прихватамо да сва четири народа имају право да свој матерњи језик називају онако како желе: босански, српски, хрватски, црногорски.
Прихватамо и читамо ћирилицу и латиницу, екавицу и ијекавицу; не треба нам превод између идентичног језика са четири назива: босански, српски, хрватски, црногорски.
Не прихватамо да дјеци у школама намећу један, други, трећи или четврти назив – равноправни су називи: босански, српски, хрватски, црногорски.
Не требају нам дијалог и мишљења лингвиста, политичара и новинара, расправе и декларације јер имамо здрав разум.
Нијесмо југоносталгичари, неокомунисти, анационални нити наивни, не радимо против свог нити неког другог народа.
Не желимо да нам уносно занимање и професија буде Бошњак, Србин, Хрват, Црногорац… Јер ако овако наставимо за сто година нико неће говорити босански, српски, хрватски, црногорски језик, јер ће сви отићи ван Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе и њихови унуци ће говорити енглески, њемачки, француски, турски…
Пројекат ”Culture and joint language for new bridges  – Култура и заједнички језик за нове мостове’’ финансира Европска унија у склопу пројекта ”Divided Past – Joint Future – Подијељена прошлост – заједничка будућност” чији је водећи апликант Омладински комуникативни центар из Бања Луке.

U okviru projekta Divided Past – Joint Future redakcija časopisa ”Avlija” iz Rožaja raspisuje međunarodni konkurs za pomirenje i izgradnju trajnog i održivog mira na Zapadnom Balkanu:

SA PODIJELJENOM PROŠLOŠĆU ALI ZAJEDNIČKOM BUDUĆNOŠĆU

 

Redakcija časopisa i portala za kulturu, književnost i društvene teme AVLIJA iz Rožaja raspisala je međunarodni konkurs/natječaj za najbolji neobjavljeni esej na temu POMIRENJA NARODA I IZGRADNJE TRAJNOG I ODRŽIVOG MIRA

Neka zajednički jezik (bosanski, srpski, hrvatski, crnogorski), kulturno nasljeđe i književnost kao zajedničko bogatstvo budu novi mostovi od lijepih riječi u procesu pomirenja i izgradnje trajnog i održivog mira na Zapadnom Balkanu. Ostavimo podijeljenu prošlost i okrenimo se zajedničkoj budućnosti.

Konkurs je otvoren od 10. do 28. februara/veljaće 2019. godine

Autori koji žele da konkurišu trebaju poslati samo jedan esej.

Na konkursu mogu učestvovati građani Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova (prema UNSCR 1244/99), Crne Gore, Albanije, BJR Makedonije i Turske.

Prijavljeni eseji mogu biti napisani na bosanskom, srpskom, hrvatskom ili crnogorskom jeziku (ćirilicom ili latinicom, ekavicom ili ijekavicom). Autori koji pišu na albanskom, turskom, makedonskom, romskom ili nekom drugom maternjem jeziku trebaju uz original poslati i prevod na zajednički jezik Bošnjaka, Srba, Hrvata i Crnogoraca.

Eseji se šalju na e-mail: [email protected].

Rezultati konkursa biće objavljeni 1. aprila/travnja 2019. godine.

Izabrani eseji biće objavljeni u zajedničkom zborniku radova ‘’Novi mostovi / Нови мостови” kao i na portalu: avlija.me

 

Projekat ‘’Culture and joint language for new bridges – Kultura i zajednički jezik za nove mostove’’ finansira Evropska unija u sklopu projekta ”Divided Past – Joint Future – Podijeljena prošlost – zajednička budućnost” čiji je vodeći aplikant Omladinski komunikativni centar iz Banja Luke.

Više o projektu Divided Past – Joint Future: Facebook / Twitter / Instagram

U okviru projekta Divided Past – Joint Future redakcija časopisa ”Avlija” iz Rožaja raspisuje međunarodni konkurs za pomirenje i izgradnju trajnog i održivog mira na Zapadnom Balkanu:

U NOVU GODINU SA PODIJELJENOM PROŠLOŠĆU ALI ZAJEDNIČKOM BUDUĆNOŠĆU

Neka zajednički jezik (bosanski, srpski, hrvatski, crnogorski), kulturno nasljeđe i književnost kao zajedničko bogatstvo budu novi mostovi od lijepih riječi u procesu pomirenja i izgradnje trajnog i održivog mira na Zapadnom Balkanu. Ostavimo podijeljenu prošlost i u Novu godinu uđimo sa zajedničkom budućnošću.

 

Redakcija časopisa i portala za kulturu, književnost i društvene teme AVLIJA iz Rožaja raspisala je međunarodni konkurs/natječaj za najbolju neobjavljenu kratku priču, pjesmu i aforizam na temu POMIRENJA NARODA I IZGRADNJE TRAJNOG I ODRŽIVOG MIRA

Konkurs je otvoren od 31. decembra/prosinca 2018. godine do 31. januara/sijećnja 2019. godine

Autori koji žele da konkurišu trebaju poslati samo jednu kratku priču, jednu pjesmu i do 5 aforizama.

Na konkursu mogu učestvovati građani Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova (prema UNSCR 1244/99), Crne Gore, Albanije, BJR Makedonije i Turske.

Prijavljene kratke priče, pjesme i aforizmi mogu biti napisane na bosanskom, srpskom, hrvatskom ili crnogorskom jeziku (ćirilicom ili latinicom, ekavicom ili ijekavicom). Autori koji pišu na albanskom, turskom, makedonskom, romskom ili nekom drugom maternjem jeziku trebaju uz original poslati i prevod na zajednički jezik Bošnjaka, Srba, Hrvata i Crnogoraca.

Priče, pjesme i aforizmi se šalju na e-mail: [email protected].

Rezultati konkursa biće objavljeni 1. aprila/travnja 2019. godine.

Pobjedničke i pohvaljene priče, pjesme i aforizmi biće objavljeni u zajedničkom zborniku radova ‘’Novi mostovi / Нови мостови” kao i na portalima: jointfuture.org, avlija.me i konkursiregiona.net.

Projekat ‘’Culture and joint language for new bridges – Kultura i zajednički jezik za nove mostove’’ finansira Evropska unija u sklopu projekta ”Divided Past – Joint Future – Podijeljena prošlost – zajednička budućnost” čiji je vodeći aplikant Omladinski komunikativni centar iz Banja Luke.

Više o projektu Divided Past – Joint Future: Facebook / Twitter / Instagram