Ђура Шефер Сремац
УСКРШЊА НЕДЕЉА
Био сам дете
близу девете…
Ех, успомене
походе мене!
Од трешње цвêта
нежнија, беља
у сунцу процвета
Ускршња недеља.
Мајка од уранка
по кући скакуће,
припрема хлепчиће
румене, вруће.
Гле, меси беле
теста брегове –
гледам набубреле
пупасте хлебове!
Лопатом хлебном
нежно их побаца
фуруном жареном
кроз вратанца.
На хоклицу седам
у ћошку кујне,
слинаво гледам
хлебове рујне.
Колачи из бајке
кô сунце јарки,
кô љубав мајке
бескрајно жарки.
Штрудлице од мака
увије, смота,
меркам из буџака –
права дивота!
Мирис супице
ноздве шири,
батачић, крилце
из лонца вири.
Прегласан био
рујнокрест петао,
у лонац ускочио –
комшији сметао!
Шором се чује
дечија граја –
то „Зека“ дарује
ускршња јаја.
– Сине весели! –
мајка се јавља
– свима пожели
среће и здравља!
Дечје ручице
пуне корпице…
Ево поклона:
јајцади, бомбона!…
Како су сите
пите лековите!
Медењаци жути
шећером посути!
Гле, ситних јаја
од љупке бибице!
Радост осваја
дечије лице.
Боју маслачка
нашла је бака,
кô реп жутог мачка
љуска је свака.
Јаје повеће
пачије, шарено
свачије разбиће
у жари барено.
И онда куцање,
јајима туцање,
љусака пљуцкање –
хик-штуц… штуцање!
– Моје је јаче
удри, опали! –
вриска и скаче
Ђурица мали.
Пуцају јаја,
љушчице прште,
боја осваја
дечије прсте!
На раскршћу села
гунгула цела –
ускршње славље
за срећу и здравље.
Еј, светли и бљешти
Ускршња недеља,
јајцима шљашти,
пуца од весеља!
* * *
На зиду – икона,
и мајчина сличица:
гледа ме Она
бесмртна лица.
Мој цветњак радости
мајчиног зôва,
дрхтуљак сладости
детињства снова.
Истакнута слика: портрет писца Ђура Шефера Сремца, аутор цртежа сликарка проф. Сузана Геци из Руме