Dušan Dojčinović
Čak Noris u bijoskop ”Dom Sindikata” u Leskovac
Vrlo važno od spisatelja: U ovoj satiričnoj čaršijskoj priči, sa duhom palanke, neki likovi, su zaista, postojali, samo su imena izmišljena. Čika Žare, Biletar Dača, Princ, Meci-čuvar, i moja žena. Krajnji cilj je humor i zabava.
I u gužvu pred, bijoskop, Dom Sindikata, vido, čika Daču Princa, kako tapka, karte… I vika mi: Koe će gledate!!? – Ovaj li film s Lepu Brenu: “‘ajde da se volimo”!!!? – Aj, da vi prodam karte, da, uđete, komotno, mislim, da se ne gurate, i gušite… Do, Žareta – biletara!
– Misliš, na čika Žareta!?
– Pa, da bre, sinko!
– Ma, ne, čika Dačo.
– Ovaj mlogo ubav, film,s Belmonda!
– Aj, će navratimo, posle.
Od kolko sati će gledate, film!? – pituje ne Dača Princ. A moja žena, s’m, ćuti, prežmira, s plave oči, i uzdisa, od vrućinu.
– Od, osam, od osam, doveče, vika mu moja žena.
– Da, prošetkamo malko, po Široku Čaršiju, protegnemo kraci, izližemo po sladoled, pa će dođemo da, gledamo film.
– Važi sinak! Vidimo se!
– Vidimo se, čika Dačo.
I kad se vrnusmo iz šetnju, kupimo karte, kude čika Žareta-biletara, on ni zacepi, karte: “Dve za balkon!? Ajde golupčiki! – vika ni čika Žare.
– Prijatno!
I uz stepenice se popesmo, i sedosmo, na drvene stolice, na preklop, na balkon. I s’mo, što sedosmo… na balkon, i poče, film, s Belomonda, i kad uzedo, iz fišek, da ljuskam semenke, a, raljuspine, da, frljam svuda, kude, stignem, žena mi se malko, prisloni na grudi, ja gu malko prizagrli, ete ga Čak Noris.
– A, be Čak, odolke be, ti? – pitujem ga sa kez.
– Znaš ti, odokle!? – namrštija se, mrtav ozbiljan. – Za, koe, me tvoja žena, zeza, priča smešni vicevi, od mene: ”Čak Noris može da odmuti kajganu! Čak Noris je najjači zato što vežba dva dana dnevno. Čak Noris se švercovao u taksiju! Čak Noris je uspeo pre nego što je i pokušao! Ljudi su se popeli na Mesec, Čak Noris se popeo na godinu! Čak Noris je uspeo da uđe napolje…”???!!!
– Kude, priča!? – ja, onakoj začuđen.
– U, Cirkus M! – ete kude..! – S’g ću vu iskršim koske!!!
– Koe be sa moju ženu, ćeš!?
– A, be zaulav li si ti? S’g će vidiš! – I kad Čak Noris, pođe, da, gu zvizne preko šiju, il’zavrže šamar, preko oči, Meci-čuvar, u bijoskop dotrča, uz stepenice, u plav mantil, onakoj s onej, naočare, za vid, crne, do pola nos, al’ jak u ruke, rutave, ko Čak Noris, ufati mu mu ruku, i poče da, mu ga savija…
– Dobro bre Čak, ti li će prekiđaš film s Žan Pol Belomonda, i praiš pre’stavu, s publiku u bijoskop!? A!?Čak Norisa zabole ga, ruka, malko i poče, da leleče: “Lele, lele, nemoj Meci, izem te!
– A, boli te. Čekaj da vidiš. Se siliš nad žene!? – I takoj ga potulenog, iskara, iz bijoskop, u zadnjicu mu nabi špic s plitku braon, letnju mokasinu. Aj, da te ne vidim, više u bijoskop!
– Će, vi’š, sutra, ću dođem s moji tepači Rupljanci, iz Murdža ma’lu! Teško si ga na teb’ – izrevoltirano se dere, Čak Noris, na Mecija. I Meci, bez stra’, priđe, unese mu se u facu, na Čak Norisa, i brzinski, ufati za zuluf, i poče mu, ga čupa!
– Nemoj Meci, izem te, šalija sam se!
– Šalija si se, a?! Aj, džada! Begaj! – Meci mu vika.
– A ti se vrati ko čovek na film. A posle imate od mene pijenje, u Minjon poslastičaru, kriglu limunadu, na točenje. – kaže mi Meci-čuvar… A, ja ete takoj, zadremal sam malko, na fotelju, dok sam gledaja, ovija filmovi iz paket, od kablovsku. Takoj se razgruši od neobičan san, i maši se za svesku, i hemijsku, olovku, da ga pribeležim. Koj zna za koe je toj dobro!? Ne se znaje. Mož’, će ga neki, osim mene i pročita?!