Redakcija Emir Bajrović
ODAKLE SMO DOŠLI
U ovo selo smo došli
iz susjednog sela,
a tamo smo bili
od kada smo došli
iz Albanije,
iz Crne Gore,
iz Hercegovine
i još kažu
došli smo
s planine.
Na toj planini
bio je grad.
Ili je bilo selo.
Ili samo jedna kuća
ili utvrđenje.
Nekada se zvalo Um
sad je tamo šuma,
zapravo,
mi smo sišli s’ Uma.
Mi smo iz zemlje
jednog župana,
jednog kneza,
jednog vojvode
ili zemlje jednog princa.
Ta se zemlja zvala Um
il’ se zvala Hum,
Ili se zvala Raška,
ili Dukađin.
Uglavnom krš i šuma,
mi smo ti iz Raške
il’ smo sišli s ‘Uma.
Bilo kako bilo,
tamo je vladao
neki beg
ili paša
ili vezir
i tamo je bio Sandžak,
drugi Sandžak
ili isti Sandžak.
U grad smo došli
iz tuđega sela.
A došli smo u svoj grad
da opet budemo stranci.
E tu smo svoji na svome
u tuđoj zemlji.
Iz tuđeg grada i svoje zemlje
otišli smo u stranu zemlju
jer nam je nedostajalo
nešto svoje.
Sad smo opet stranci
ali sad imamo generacije.
Ja sam stranac prve,
moj sin je stranac druge
a moj unuk će biti
stranac treće generacije.
Ako Bog da zdravlja
i ako bude nafake
i ako bude nas
i našega.
_________________________
Pjesma objavljena u 21. broju časopisa Avlija
Istaknuta slika: Bošnjaci iz Kolašina
