Redakcija Zamisli da postoji država u kojoj svako radi ono što treba, što mu je posao i šta ume da radi. Dalje zamisli da u toj istoj državi i policija radi svoj posao, a i pravosuđe, a onda zamisli da ta država ima vojsku koja je spremna za slučaj da je neko napadne. Zamisli da su podaci o imovini dostupni javnosti bez ostavljanja podataka, a onda zamisli da postoji zakon o poreklu imovine i da se zna ko je na koji način sticao. Zamisli dalje da se kriminal kažnjava i zamisli da prljave seljačine ne dovode sveštenike i predsedništvo te države i ne vode svoje žene o državnom trošku u veliku jabuku da kupuju donji veš. Zamisli dalje da žvalava nakaza počne ozbiljno da se bavi svojim poslom i da prestane da laže na sva usta i da prestane da svoje strahove i nakaradna shvatanja deli preko mas-medija na svakodnevnoj osnovi. Zamisli da ti se ne nameće da razmišljaš kao milosrdni anđeo, ili kao srednjevekovna kreatura koja je mačem širila svoju veru. Zamisli dalje da u toj državi niko ne krade, da nema potrebe za lažima, aferama, skandalima, da niko nikoga ne ugnjetava i da deca ne prave grudobrane od snega, uz svesrdnu pomoć jednog odraslog kretena koji očigledno ne zna šta je rat. Zamisli…
Onda zamisli koliko bi imao, šta bi radio i čime bi se bavio. Zamisli da nisi u situaciji da svako govno može da ti se obraća kao maloumniku i da bez ikakve kazne krade tvoju sadašnjost i budućnost. Zamisli da ne postoji klasa manipulanata koja samo od manipulacije, krađe, prevare i ubistava živi, pa onda zamisli da su ulice čiste, da je voda kvalitetna, da je vazduh čist i da nema zračenja i eksperimenata koji se sprovode na tebi, tvom telu, tvojoj duši, onom što jesi i što te čini jedinstvenim.
Zamisli da umeš da shvatiš ko si, da osećaš pripadnost grupi ljudi i onom što te okružuje umesto da si saradnik ili žrtva obožavalaca Mamona. Zamisli da potrebe pojedinaca i njihovo zdravstveno stanje i njihovo ponašanje na nivou emotivnih kretena koji su u stalnoj fazi dokazivanja ne dovodi do toga da se država sistematski uništava. Zamisli da živiš u državi koja nije pocepana na delove i da u njoj svi znaju zvanični jezik te države. Zamisli da ti mediokriteti pod maskom uređivanja ne kvare posao i da javnosti ne nameću svoje jadno i potpuno netalentovano bulažnjenje. Zamisli da kurve ne postaju radnice raznih ministarstava, a da sekretarice ne postaju šefovi policijskih službi. Zamisli da nema nepotizma, veza i vezica, već da se sve ili postigne znanjem, trudom i radom, ili da se neznanjem, lenjošću i glupiranjem gubi.
Zamisli da postoji takva država i onda se lepo sa svim svojim vrlinama i manama udeni u nju kao deo te države i zamisli da ne moraš da budeš sebična skotina kako su te učili preko svojih individualističkih programa za reprogramiranje strukture ličnosti, a onda zamisli ko bi bio ti u njoj.
Razmisli o tome da li bi te privlačilo stvaralaštvo, život i dobrobit svih, pa i tebe lično, ili bi pre svega samo mislio o sebi, a onda svoja trabunjanja delio sa svima kao dokaz da umeš da artikulišeš rečima svoje misli i osćanja, a često i stanja, a da nisi neka mutava stoka koja ne ume da se izrazi, a ipak misli da je njeno trabunjanje od izuzetne važnosti. Razmisli o tome da i pored toga što svi kao pomodarsku mantru ponavljaju „Natalitet, natalitet…“ u skupštini tvoje države nije prihvaćen predlog da se smanji porez za dečju hranu i proizvode potrebne za bebe i da maloumnici traže da ne budu kažnjeni za zlodela koja su činili. Razmisli dobro i odgovori sebi da li si pacifista, da li ti se dopada ideja da svojim inertnim ponašanjem podržavaš genocid koji se pod dirigentskom palicom država koje naređuju tvojim vlastodržcima sprovodi i svedi svo svoje razmišljanje na misao o tome da li će postojati uopšte tvoje nasleđe, tvoja država, tvoja familija, tvoj jezik, tvoja kultura i tvoje sutra. Ili si sve to već prodao?
Zamisli i razmisli, pa kad dođeš do zaključaka koji te pokreću prestani da cviliš kao pseto i budi čovek.
Preneseno sa: https://staroinovo.wordpress.com
