Redakcija Перо Зубац
ПИСМО МИРОСЛАВУ
Ништа ни овде, ни нигде, није како смо сањали,
узалуд смо се инатили и узалуд смо се склањали.
Да ли је вредело срце на послужавнике износити,
а могли смо брезе садити, полеглу траву косити,
могли смо иконе сликати, у потаји, у невидишу,
могли смо јести ветар и пити јесењу кишу.
Ни град који смо љубили не би могли препознати,
шта да ти пишем, све ово, ти ћеш ионако дознати,
близу је твоја звезда, а свуда те толико има.
Овде је данас лето, а тако ми је зима.
2. септембра 1997.
Истакнута слика: Перо Зубац и Мирослав Антић током додјеле Фебруарске награде града Мостара, 1984. година
