Redakcija Dejan Bogojević
Dejan Bogojević rođen 4. jula 1971. u Valjevu, Srbija. Književnik i likovni umetnik. Objavio 44 autorske knjige. Prevođen na 20 jezika. Član Udruženja književnika Srbije. Imao 41 samostalnu i preko 150 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi u Valjevu.
PESMA
Dolazi oluja u stihove
I reči lomi premešta okreće
Dolazi oluja i osvežava opšta mesta
Unosi novu atmosferu –
Stihovi su pokisli lepljivi
Isparenja su nove metafore neba
Dolazi oluja u stihove
I ništa više nije isto
Niti je nebo plavo niti trava zelena
Pesma postaje konačno telo
Koje raste
Nezavisno i gordo
Pesma postaje nebo i visina
I dubina
Kao zenica
I žmirka spremna na revoluciju
I žrtve
REČENICE OTVORENIH OČIJU
Neću svečanost
Ni reči ni muziku ni raskoš noći
I pored rađanja – PRIHVATAM VISINE
Neću svečanost od vazduha
Ni trave što u smrti penušaju
DODIRI – rečenice otvorenih očiju
Kapi slane vode po šeširu
Zrno peska – prepoznatljiv vek
Osvanuo kao vest
Kao poziv stišanog bila
Zvuk motora i plava ajkula tonu u dremež
Neću svečanost
Reči treba da ostanu zauvek pećinske
Proždrljive
I pripite uz kamen
DREVNI ZAPISI VRIŠTE
Drevni zapis na kamenu, na koži,
na drvetu izvučenom iz reke (hladne);
Drevni zapisi na sve strane
kao informacije u jednom smeru;
Drevni zapisi kao oštre rasprave koje
koče često pouzdane dijaloge vode i vatre,
pažnje i nepažnje, osvetljenog stiha i tame;
Drevni zapisi su zapali u ćorsokak
i nemaju dubinu prostora;
Drevni zapisi nemaju svog gazdu,
već vrište na svakog prolaznika koji se čudi
primitivizmu drevnih zapisa…
KRVARE TVOJE OPAKE PESME
Ti gledaš, udišeš, zaobilaziš
Vazduh što se niz ulice sliva ka bulevarima dok
Krvare tvoje opake pesme
Kao ishitrene planiske zore
Nećeš napisati ni reč
O trežnjenju predela koji nestaju
I izranjaju
Svakim novim umiranjem
Bez rime
Ritma
Tam tama
Ogoljeno ćeš gledati i nuditi
Svoje nakazno telo
Strancima užeglim od ruma i od stihova
Koje su sanjali
I koje su budili
POBUNA POŠAST
Priznajem da sam većinu svojih stihova
Napisao sa potpunim odsustvom pažnje
Bez ikakve inspiracije
Na silu
Kao da je moranje
Ili neka druga pošast
Priče o transcedentnosti nisam usvajao kao
Suvisli odgovor zanesenih pesnika
Jedino me mučilo kada sam sa sedmog sprata
Gledao na nov asfalt
I pokušao da izbrišem
Sve odsanjane prizore nežnosti
Pobuna gospodara u meni
Protiv njega
Rađala je moju umetnost
Iz sebe
HOĆU SIROV SRK STIHA
Preneo sam efektno informaciju
I već sam se osećao kao na električnoj stolici
Sa svim životnim zločinima
Koje počiniše moje pesme
Ne podnosim imitatore epohe
Gole dimnjake i kržljave balkone
Volim širinu sladunjavog besmisla
Po kom tumara
Poguren i ohrabren lik iz filma
Bez gnusnog gladijatora
Samo polja cveća – ogoljena reklama
Neću napuderisane, iskvarcane i
Depilirane pesme koje se olako daju
Hoću sirov srk stiha
Iz zenice
Iz znoja
Iz modrikastih jamica ispod očiju
Istaknuta slika: Foto: Dejan Bogojević, Valjevo, Srbija
