Redakcija Горана Аћимовић
C O N T I N U U M
Превише је туге у мојим очима.
Она се заче давно, у смирај мајског дана.
Још увек повратак твој сањам у ноћима
и слушам песму брезиних грана.
Трепере и светлуцају над реком док се магла гусне.
И тад пожелим врелину да спустим на твоје усне.
Чујем зрикавца у трави.
Удишем мирис даљина за којима жудим.
Страхујем због часа када се пробудим
са сунчевим зраком што тера ноћне сене.
У пламену јутра
нестаје још један део мене.
Песма је на Шестом мећународном књижевном конкурсу „Петар В. Кнежевић“ у Београду, као најбоље књижевно остварење у 2014. добила похвалу од стране УСКОР-а.
БЕСМРТНА ЉУБАВ
Ивицом зимског дана
плешу сунчеви зраци.
Усамљеност буди немире
растрзане душе.
Чују се кораци.
Гледамо се…
У дубине твог погледа урањам.
Слутим покидане златне нити.
Здробљени живот не да се скрити.
Грлим те…
Ћутим и изнова сањам.
Ветар њише сломљене гране.
Узлећу птице
у плаветнило небеског свода.
Чежња клизи низ лице.
Чекамо да сване.
Још увек боле охлађене ране.
Поводом Дана заљубљених, Клуб уметничких душа на Мећународном књижевном конкурсу љубавне поезије „Пјесме над пјесмама“ 2015. у Мркоњић Граду, на тему „Сјећање на љубав“ песма је добила похвалу као најлепша љубавна песма о нади, у категорији Афирмисани пјесници љубавног пјесништва.
Н А П У Ч И Н И
Осећам твоје тело додира гладно
– оно жели кроз ноћ са мном да плови.
У неповрат одлазе моји снови,
јер љубав је умрла у праскозорје хладно.
Не дај да потонем у дубину самотног јутра.
Привиј ме к себи,
разапни ова саплетена једра.
Где ли ће пристати тај брод сутра?
У свануће нек’ задрхте опет ова бела бедра.
И руке у покрету нек’ зауставе таласа хук.
Жар у ваздуху и крик два галеба у лету.
Око мене мук.
Песма је добила похвалу – специјално признање на Међународном конкурсу „Месопотамија-Међународни дан поезије 2014.“ у Београду.
D I E S I R A E
Незнани човек пева
и наздравља чашом рујна вина.
Сутра – он само снева.
Зла коб је свему крива.
Душа се његова мрви.
Опрост тражи.
Узавреле крви,
последњу кап рајског напитка испија.
Он зна да је у њој истина.
За животом тугује.
Опрашта се.
С ветром судбине другује
и открива тајну чамца
заробљеног на молу.
Чује се шкрипа ланца.
Руке згрчене у болу.
Песма је добила похвалу на књижевном конкурсу „Моравске тајне“2014. у организацији књижевног клуба „Душан Матић“ у Ћуприји.
Ж Е Љ А
Отпутовала бих ноћас далеко…
У пределе магловите и снене.
Знам да ме тамо чека неко.
Знам, ти си то и сањаш мене.
Отпутовала бих ноћас далеко…
На крилима птице црне,
милујући њено перје меко,
у сусрет теби, док срце трне.
Отпутовала бих ноћас далеко…
Без страха, у земљу сјена,
сигурног корака, лако, долином успомена.
Отпутовала бих ноћас далеко…
На књижевном конкурсу Књижевног клуба „Младост“ из Ниша, 2013. песма је добила похвалу и објављена у зборнику „Магија“.
М О Л Б А
Знам да ме нада лаже
у сумрак дана
када нестају сунчеве боје.
Док ветар шапуће име твоје,
молим пролећна јутра
да расплету,
већ сутра,
невидљиву мрежу
у којој се моја душа
са твојом срела.
А само је хтела
да ухвати најлепшу песму
о нама,
са твојих усана.
Песма је на Међународном сусрету песника у Нишу 2014. добила похвалу и објављена у зборнику „Осветљавање“.
С А М О Ћ А
На другој обали живота
чекаш ме.
Корачам у сусрет теби
без корака.
Пролазности дрхтај проструји мојим телом.
То дах прошлих времена буди жудњу у мени.
Још увек лута
и слути
додире
и врелину дланова твојих.
Боле ме јутра
на овом острву
без тебе.
Песма је добила похвалу на Међународном књижевном конкурсу „Врата Понишавља“2013. у Нишу.
ПОСЛЕДЊА ПЕСМА
Овом песмом затварам круг
за оним кога више нема.
Док ћутим и грлим је к’о да ми је друг,
у мом крилу туга спокојно дрема.
Нек спавају очи те страшне звери
којој своју уморну душу приносим.
Њен самртни урлик поруши моје двери.
Остах на олтару чемера да пркосим.
Ево, гледам сунце како пада.
И док ово срце страда,
ледени дах слутње
покрива дане.
Самоћа ме притиска ноћас.
Не волим пупољке ране.
Песма је добила Повељу за велике заслуге „Миљковићевих вечери“ поезије у Нишу, 2013.
Gorana Aćimović, rođena 1964. godine u Bileći, Bosna i Hercegovina. Živi u Sečnju (Srbija) i profesor je razredne nastave. Piše poeziju i prozu. Sarađuje sa časopisima, nagrađivana je i zastupljena u zbornicima:
„Sinđelićeve Čegarske vatre 2013.“ Niš;
„Barajevo 2013.“ Barajevo, (II nagrada i pohvala);
„Sokolovo pero 2013.“ Sokobanja (zbornik u pripremi);
„Rudnička vrela 2013.“ Gornji Milanovac;
„Između dva sveta 2013.“ Niš, (Povelja „Miljkovićeve večeri poezije“)
„FLERT 2013.“ Titel,( finalista za esej „Grigorije Melehov“);
„Vrata Ponišavlja 2013.“ Niš; (pohvala)
„Magija 2013.“ Niš;(pohvala)
„Hilandar“ ALMA,Beograd 2013. (priča „Susret“);
„ARTE“ iz Beograda i Vinarije „Aleksandrović“ iz Vinče, 2013.;
„Mesopotamija 2013.“ Kulturni centar Mesopotamija, Beograd;
„Osvetljavanje 2014.“ Niš;
„Garavi sokak“, 2014. Inđija
XIII Međunarodni konkurs ljubavne poezije, Mrkonjić Grad, 2014.
Član sam umetničke grupe „Arte“ iz Beograda i učesnik projekta „Inspiracija Dunav“;
„S ljubavlju ženi“ Mesopotamija, Beograd 2014.
„Osmeh život krasi 2014.“ Niš.
“Vršačko pero 14“ Vršac.
“Osvetljavanje 2014.“ Niš; (pohvala)
„Život je ljubav“, 2014. Čačak;
„ARTE iz Beograda i Vinarije „Aleksandrović“ 2014
„Mesopotamija 2014. “Kulturni centar Mesopotamija, Beograd, (pohvala)
„Najkraće priče 2013.“ ALMA,Beograd;(priča „Oči“)
„Sija knjiga majke Angeline“ Banatski kulturni centar,2014.
„Sinđelićeve Čegarske vatre 2014.“ Niš;
„Između dva sveta 2014.“ Niš, (Povelja „Miljkovićeve večeri poezije“);
„Kajmakčalanska 11“,ALMA,Beograd;(priča „Ime“)
Na VI Međunarodnom književnom konkursu USKOR-a „Petar v. Knežević“( pohvala)
„Moravske tajne“ 2014. Ćuprija (pohvala)
„Zbornik savremene ljubavne poezije“, 2014. Beograd;
