На међународном конкурсу/натјечају за најбољу необјављену пјесму у региону за 2011. годину, часопис ”АВЛИЈА” који излази у Рожајама, додијелио је специјалну награду литерарној секцији ”Др Арчибалд Рајс” из Београда којом руководи Љубинка Марковић која је добитница награде и плакете за изванредан рад са књижевном омладином.
Алекса Рацковић
.
ВОЛИМ ДА СЕ СМЕЈЕМ
Кад ме брину дечје бриге
хладне као школске књиге,
смехом хладно зачас згрејем,
е баш волим да се смејем!
Смех је нешто што нас спаја,
смех је срећан пут без краја.
Срећу жањем кад смех сејем,
е баш волим да се смејем!
Када схватим кога волим,
смеху не знам да одолим,
смехом срце тад завејем,
е баш волим да се смејем!
Алекса Рацковић, 7. разред ОШ „Др Арчибалд Рајс“, Београд. Алекса је рођен као први од тројки Рацковића 20. априла 1998. године у Београду. Песме пише од петог разреда и са њима је постигао бројне успехе. Алекса је најуспешнији члан литерарне секције коју води проф. Љубинка Марковић.
Никола Рацковић
.
НОЋНИ ДРУГ
Сваке ноћи када легнем
чврсто свога миша стегнем.
Он ми прича бајке своје
којих се и мачке боје.
Ја га слушам, а он прича
као неки стари чича.
Када заспим, он заћути
али ја га могу чути.
Он ми носић нежно дира
к`о најслађи комад сира.
А кад сване, све се стиша
јер је опет сав од плиша.
Никола Рацковић, 7. разред ОШ „Др Арчибалд Рајс“ Београд. Никола је рођен као други од тројки Рацковића 20. априла 1998. године у Београду. Песме пише од петог разреда и са њима је постигао бројнее успехе. Учесник је бројних фестивала, а песме су му објављиване у часописима и зборницима.
Ђорђе Рацковић
.
УЖИВАНЦИЈА
Кад све чет`ри увис дигнем,
на све чет`ри стране стигнем.
С једне стране телевизор –
то је јако добар призор.
С друге стране права брига:
на зиду полица пуна књига.
С треће, поред меде, маце, слона,
постери од пода до плафона.
С четврте стране моја врата,
кроз њих уђу мама и тата.
Ни ја, ни нико више за то не мари,
јер морам да сложим своје ствари!
Ђорђе Рацковић, 7. разред ОШ „Др Арчибалд Рајс“ Београд. Ђорђе је рођен је као трећи од тројки Рацковића 20. априла 1998. године у Београду. Песме пише од петог разреда и са њима је постигао бројне успехе. Током прошле 2010/11. школске године Ђорђе је био највише награђиван члан литерарне секције ОШ ”Др. Арчибалд Рајс”.
Ана Петров
.
СИМПАТИЈА
Кад ми образ порумени,
кад ми поглед сав засија,
затрепери све у мени,
– то је нова симпатија.
Кад попустим ја у школи,
самоћа ми најмилија,
тад ме јако све заболи
– то је нова симпатија.
Кад постанем заборавна,
кад ми смета фамилија,
тад ми цела земља равна
– то је нова симпатија.
Кад пожелим да га видим,
кад ми сусрет са њим прија,
тада сва се ја постидим
– то је моја симпатија.
Ана Петров, 6. разред ОШ „Др Арчибалд Рајс“ Београд. Ана је добитница је више награда и похвала, а песме су јој штампане у часописима и зборницима.
Драгана Трипуновић
ЉУДИ – СЕНКЕ
Александру Лесу Ивановићу
Постоје они мирнији од нас
што гласа од себе не дају,
што загледани у даљину
првенство другима препуштају.
Постоје они озбиљни и смерни
што са пута се склањају,
што остају себи верни
и када у групу урањају.
Постоје они ни налик мени
које нико приметио није,
који су негде скривени,
чије се и име крије.
Драгана Трипуновић, 7. разред ОШ „Др Арчибалд Рајс“ Београд. Добитница је више награда и похвала. Ова песма јој је објављена у књижевном часопису ”АВЛИЈА” који излази у Рожајама.
Михајло Сарић
.
ПОТЕРА ЗА ПЕЈЗАЖИМА
У мојој глави боје су живе,
стапају се једна у другу,
нема само црне и сиве,
заједно праве најлепшу дугу.
Мало су чудни пејзажи моји:
реке су златне, брда црвена,
плаво сунце дивно сјаји
и шушти шума пурпурна.
До малог села моје маште
води пут од жуте цигле
и шарене разигране баште
непоновљиве песме и игре.
Михајло Сарић, 7. разред ОШ „Др Арчибалд Рајс“ Београд. Михајло рођен је 27. 11. 1998. године у Београду и иде у 7. разред. Песме пише од петог разреда. Песме су му награђиване и штампане у зборницима.
Tamara Šurbanoski
.
IMA NA SVETU MIRNIH, DOBRIH LJUDI
Aleksandru Lesu Ivanoviću
.
Ima među nama i dečaka
što mirno u kraju sede,
prate pokrete nestašnih đaka
i nikad ih žar borbe ne povede.
Ima oko nas i poneka devojčica
što ustukne pred bujicom reči,
što sakrije lice uvojcima
i raspravu ume da spreči.
Ima na svetu i one dece
što mirno kraj ljuljaške stoje,
što su nalik na plišane mece
i samo naše zamahe broje.
Ima i ljudi skrivenih od sveta
sklonjenih u svoje male stanove,
onih što imaju mnogo leta
i samo prazne ramove…
Тамара Шурбаноски, 7. разред ОШ „Др Арчибалд Рајс“ Београд. Тамара је рођена 26. 1. 1999. године и иде у 7. разред. Од петог разреда пише песме и приче. Добитник је више награда, а песме и приче су јој објављиване у зборницима и часописима. Ова песма јој је објављена у књижевном часопису ”АВЛИЈА” који излази у Рожајама.
Алекса Марјановић
.
МОЛИТВА ЖИВОГ СВЕТА
Слушај ме добро, цели свете!
Oво те моли једно дете.
Ја немам друго, резeрвно место,
осим ове наше планете!
Не бацај ђубре на све стране,
узалуд не троши своје дане,
очисти језера, море и реке,
уради корисне ствари неке.
Не бацај пластичне кесе где стигнеш,
савиј кичму, отпатке да дигнеш,
ако желиш, моћи ћеш да стигнеш
сваки бачени папир да подигнеш.
Штапић од сладоледа у корпу стави,
направи распоред у својој глави
како се чистоћа лако “прави”
и шетај по мекој, зеленој трави.
Слушај ме добро, индустријо тешка!
Твој отпад је велика и опасна грешка,
добро га чувај и бацај где треба –
због грешака можемо остати без хлеба.
Нуклеарни реактору – опрез, стој!
Са отпадом твојим идем у бој,
али је мален корачић мој
да остварим сасвим сан свој.
Зато помози, велики свете!
Послушај молбе што шаље ти дете,
помози да сачувамо “свет живи”
да бисмо и ми живи били!
Алекса Марјановић, 6. разред ОШ „Др Арчибалд Рајс“, Београд, добитник је више награда и плакета.