Redakcija О збирци песама Бранка Шкорића
„Птица чаробница и друге песме“
У издању Света књиге 2008. године у Београду, изашла је збирка песама Бранка Шкорића „Птица чаробница и друге песме“. Упознавши се са аутором (посредством заједничке пријатељице песникиње Марије Кобец из Минска), добила сам ову збирку песама на поклон.
Пише: МА Дајана Лазаревић
Збирка је на први поглед скромна, са укупно 46 страна (а 19 песама). Било би лицемерно и неправедно рећи да је Бранко Шкорић врхунскипесник (узмимо у обзир да му је ово прва и једина збирка песама, да је ритам произвољан, са пуно одступања и често наративан), али ове песме имају своју драж – оне су попут свакодневних прича из живота једног човека, који посматра природу, људе и збивања. Иако већ 50 година живи у Амстердаму у Холандији, писац је остао заувек везан за родну Медвиђу надомак Бенковца и кроз скоро сваку песму појављује се светла нит љубави према завичају. То је осећање, које се лако уврежи у душу свакога од нас.
У опису савремених тежњи, аутор постаје ироничан, али задржава своју природну чистоћу језика и не служи се вулгарностима. Уопште, целом збирком доминирају осећај родољубља, породичне вредности, вера у људе, отвореност за свет око себе. Управо то чини збирку Бранка Шкорића пријемчљивом за читаоце.
О аутору:
Бранко Шкорић је рођен 1941. године у Медвиђи, селу недалеко од Бенковца. Студирао је у Задру на Педагошкој академији и Филозофском факултету, где је дипломирао на групи за српскохрватски језик и историју. Од 1967. године живи у Холандији.
Бавио се просветним радом. Предавао је српскохрватски језик на Радничком универзитету у Амстердаму. А од 1972. године, када је основао прву југословенску допунску школу у Холандији, до одласка у пензију 2004. године, радио је у одељењу за школство Општине Амстердам.
Бави се шахом, а пише и поезију. Објавио је збирку поезије „Птица чаробница и друге песме“ 2008. године. Своје мемоаре „Сећања – ако живот обмане“ објавио је 2015. године.
Поезија Бранка Шкорића
СЕЈА АНА
Једног пролећног дана
У дворишту Бреговите 19
Посадила младицу дуда
Моја сеја Ана.
Сваког дана заливала младицу прво
Ко цвеће у башти Семирамида
Неговала је нежно и мило
Све док није постала велико дрво.
Сад дуд шири хлад на све стране
Под њим неуморне баке мотају пређу
Чекају кад ће лагани ветрић са Велебита
Да дотакне његове гране.
А кад лишће на дуду затрепери
Роде дудиње бело-црвене
Сеја Ана у Бреговиту сврати
Све због једне драге успомене.
БУКАРА
Јеси и ниси велика, за литар или два вина
Неимар те од смреке створио
Док су гроздови плодове кљуцали
Драга си сваком оном коме вином
На које миришеш, груди огрејеш.
НОВИ ГОДОВИ
Једног кишног дана под крошњом старог храста
Срели се Он и Она.
Кад је киша сипила – Она се смејала
Кад се кос оглашавао – Он се смејао
Кад се дуга на небу појавила – Она се смејала
Кад им је сунце мокре косе миловало – Он се смејао
Кад су им се руке спојиле – Сунце се смејало.
И док су се пролећном дану радовали
Расли су нови годови у шуми њиховог
Детињства.
