Slobodan Ž. Obradović: Balada o pohlepi i škrtosti

Srbija

Мука, богме, а не шала,
како ћеш без капитала?…
Празног џепа?… Док је шака
пуна козји` брабоњака…

.

Но, ко жели преко ноћи
до што веће лове доћи,
тај мора, из чиста мира,
да се напне и рескира!

.

– на пијаци, наопако
мућкао је Риста тако,
нудећи се, прошле среде,
да брабоњке те поједе…

.

„Глатко ћу их прогутати
за оног ко добро плати“,
тврдио је. „Па шта буде…“
И згражао бројне људе…

.

Дохватив се буђелара,
препунога „туђих“ пара,
огласи се, из гомиле,
богат месар Стипса Гиле:

.

„Сто евра ти дајем, брале,
прогуташ ли, ко од шале,
те „кликере“. Нек` сви виде
који „бизнис“ данас иде…“

.

– опклади се Гиле шкрти,
вољан Ристу да натрти
пред светином која зури
ко ће коме… да га тури…

.

„Не сто евра, него триста“,
смело диже цену Риста,
мислећи да Гиле неће
у нов трошак да улеће.

.

Гиле приста! Риста, јадан –
до тог задњег трена гладан –
згранут, стаде да се пита,
што, бре, немам… апетита?…

.

Ал`, похлепан, грешни Риста
на црн „бизнис“, ипак, приста;
иако га чека шака
пуна козји` брабоњака…

.

Што је више говна јео,
све је блеђи био цео;
но, ни Гиле док га гледа,
ништа боље не изгледа;

.

јер, преплашен да ће Риста
да му узме евра триста,
хладним знојем он се зноји
и брабоњке кришом броји…

.

Риста, срећом, то примети,
па се свога спаса сети:
„Гиле, брале, бићу кратак,
поједеш ли ти остатак“,

.

обрадован, рече Риста,
„остављам ти евра триста;
кратећи на реми битку
да не будеш на губитку…“

.

Још у Ристе беше шака
полупуна брабоњака
када је он – да не дужи –
отворену, брзо пружи.

.

Гиле поче, без по муке,
из његове јести руке;
и за само пар минута
сав остатак већ прогута…

.

Тек кад Гиле дође к себи
и подригну, а ко не би,
народ, који све то прати,
започе се церекати…

.

„Видиш ли ти, Гиле, брале,
колике смо ми будале?
Смеје нам се народ цели
што смо џаба говна јели!“