Svetlana Radosavljević
Baštovanka
Bašta u proleće, u jesen, bašta u cvetu, bašta pod snegom. Sve su to bašte. A bašta u srcu Baštovanke je jedna i svakom od nas podjednako vredna. U srcu svake Baštovanke gaji se posebno cveće, samo njoj znano i na njen način uzgajano, za nju to je rajsko cveće. Baštovanka zna kako svaki od tih cvetova raste, kako diše, kako spava kako, kako… E pa to samo Baštovanka zna. Odgovor na ova pitanja jedino Ona može da vam da. To cveće samo za Baštovanku zna i raste punih devet meseci i kad Baštovanka po satu Tvorca odluči da cvet svoj pokaže svetu, ne može to učiniti bez bolnog uzdisaja i brige šta njen cvetić nejaki čeka u spoljnom svetu. Niko sem Tvorac u tu baštu savršenu ne može videti sve ono što Baštovanka za svoj cvet čini. Kad ga zaliva, kad ga umiva, kad ga od mraza štiti. Čime mu boje pojačava i kako mu miris udahnjuje. Da li Baštovanka nekad odmara ili budna nad baštom bdi? Ne odmara već bdi i kad suzu pusti, boji se da se cvet u suzi ne udavi. Pa sve tako merno daje svom cvetu i sve mu na miligrame meri. I kad reč hoće da cvetu uputi, izmeri je na preosetljivoj vagi duše. Boji se Baštovanka da cvet njen ne uvene od teške reči, da ga ne rastuži, pa da ostane bez onih darova što mu Tvorac dade. I tako, ta na svetu za svakog jedna Baštovanka svoju baštu gaji svoje cveće štiti i brine o njemu. Svako od nas tu Baštovanku upozna, a da je ni video nije, već je samo reč čuo i uzdah osetio.
Svaka Baštovanka lično ime ima. Moja Baštovanka što je tri cveta u bašti gajila, zvala se Slobodanka. Sva imena naših Baštovanki su ko muzika zvučna. Ako neko to ime tvoje Baštovanke izgovori, ti pomisliš da to je baš ime samo tvoje MAJKE.