Tri pjesme Mirjane Andrić

Mirjana Andrić

 

STANICA

 

Podne u kući donosi ključ

O kako rastemo

Od kako su juče prognali Jevreje

odlasci traju sa još nekima

iznova rastemo

u čekaonicama

nad lavaboima

po kupeima

rastemo

S  kravatama od svile i novim zastavama

Osveživačima prostora i mikročipovima

iz iste vatre

u talase

u drugi vetar

u novi progon

Žurimo

da gazimo travu

da krademo hranu

i cepamo hartije

Odveć kasnimo

u sutra

 

VARKE U OČIMA

 

mitologilje u ušima

otrov u ustima.

Laž je gorak šećer.

Zid je melanholik jer je beo

cigla je strast koju su tu zakopali

rešetke su osuđeno gvožđe.

Mravi su veliki snagatori.

Mravi u očima imigranti.

Mravi u ušima teskoba.

Mravi u ustima dosadnjakovići.

Mi u svitanje pijanci

mi slobodne skitnice posrtaja

mi veliki snagatori među prosjacima

mi purto rico vladaocima.

Semafori ko drveće na struju.

Dlanovi su našrafljena kost

čipovi su astečki hramovi.

Tuneli su krijumčarski vrt

mašine ko gvozdeni duhovi.

Reč je nemo brbljanje polomljene čaše.

Suze su ukradena kiša.

Smeh je ošišana ovca.

Tuga je leptirova smrt.

Strah je kad otvoriš oči.

 

KLARISIN SAN

 

Ima devet godina.

Voli mamine tople ruke

plaši se kristala u očevoj glavi.

Rođena 1882. u Crvenom dobu

Voli kad je grle neprobojne misli

da krišom posmatra gospođe iz susedstva.

Nekad plače u snu i izmišlja božanstva.

Voli  pijačne razgovore

prati dnevne senke.

Boji se stvari koje naslućuje

kad sluša korake.

Nema šume bez truleži!

Otmena gospoda ne miriše na memljive zidove

da bi se dopala drugima.

Bakini đzemperi su meki.

Jutros su se pobunile mašine

ruše obližnje kuće.

Mravi su se razmileli…

Čekala je…

Od furija su i koraci ogluveli!

Čekala je

da počne da veruje u ono čemu su je učili.

Već su se pronele vesti o smrti boga

kada su njeni oltari oboleli.

I dlanovi su od leda?

U sanatorijumu

stvari poprimaju drukčija obličja

i vuna je

od metala hrapava.

Zalečiće joj se oči još malo

jer je ostavila trag od kineskog tuša.

Još jednom će imati devet godina

kada devojčici crvene puti oda tajnu

o staklenim perlama.

Voli da strah iznenadi koracima

i kada je najviše sustiže.

Voli odevne novotarije.

Jutro je sveže…

Ogrće stari džemper.

 

Mirjana Andrić, rođena 1986. godine u Kraljevu. Diplomirala Španski jezik i hispansku književnost na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Član književne radionice SKC-a u Kragujevcu. Osvojila drugu nagradu na festivalu KG open poetry 2012 godine. Do sada nije objavljivala.