Tatjana Milovanović, rođena u Beogradu, živi u Novom Sadu, majka troje dece, čita u ogromnim količinama, piše na kašičicu, po zanimanju molekularni biolog.
TI I JA RAZGOVARAMO
Ti i ja razgovaramo
Nečujno
Nevidljivo
Reči nam kao ptice
Odleću
Sa usana
Visoko
Iznad krovova
I tek kada odemo
One popadaju
Po žbunju
Kao vrapci
Srećne
Što su jedna drugu
Našle
U MREŽE
U mreže
Od mog drhtavog iščekivanja
Hvatam tvoje poglede
Avaj
Suviše je tkanje retko
O užasa
Previše su niti tanke
Dođavola
Ruke slabe da dobace
Ne vredi
Vise moje mreže prazne
Eh, kad bi se u njima
Zapraćakao
Zaiskrio
Zamrsio
Samo jedan tvoj pogled
Dovoljno dug
Dovoljno snažan
Potpuno opijen
I zaljubljen tek toliko
Da me pred tvoje usne
Dovuče
UMESTO DODIRA
Umesto dodira
Tvoje reči
U mraku
Nalaze put
Do mog lica
Sklanjaju mi kosu
Šapuću na uvo
Prosipaju se
Kroz hiljade čestica
Koje između nas
Trepere
I kite tvoje čelo
Zvezdama
Ruke su ti daleko
Dok govoriš
Besmislice
Nevažne neke stvari
Prazne priče
A ja osećam:
Svaki slog
Sa tvojih usana
Nežniji je
Od jagodica
Tvojih prstiju
Svaka reč
Topla od tvog
Daha
Mekša je
Od jastučića
Tvojih dlanova
Poslušno primičem glavu
I slušam te