Вељко Боснић
ПРИЧА
Бура однекуд
Ватра
И крв
Срне на лаганом вјетру
Шума
Плаче
Као дјете у кољевци
Дуго и без краја
Лане
Чека на пропланку
Мајку
Иза стјене
Бура не стаје
Милује
Лане које
И даље чека
ПРОШЛА СИ СОБОМ САМА
И ове ноћи
На врховима прстију
Прешла си овом собом
До цесте сама
Знам то по трептају јутра
Првог вјетра
Који ме је одувао самао тако
Као да сам
Сламка
Знам то и по себи
Скупљам се
Свим сводовима
Празне моје собе
До улице
Сам
И ове ноћи
Пловиш као брод спаса
Бескрајном матицом
Свемира сама мајко
КАД ДУША ПЛАЧЕ
Пустите те ноте
Шопена
Низ воду
Зли дуси
Отпловиће у широко
Ништавило
Пустите те бродове
Лађе Дунавске
Стогодишњацима
Бркатим
Не занам како
Пустите те
Ноте
У воду
И даље све до јутра
Дрварског