Tri pjesme Jelene Kočović

Jelena Kočović
Jelena Kočović

Jelena Jeka Kočović, rođ. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu, Srbija. Svoje detinjstvo kao i školske dane provela je u svom rodnom gradu. U junu 2003. godine dobila je diplomu o završenoj srednjoj ekonomskoj školi, smer – ekonomski tehničar. U maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company kao referent sirovinske službe. Od malena piše pesme i priče, književnost i muzika su sastavni deo njenog života. Do sada je napisala oko trista pesama i dve priče (još je sve u rukopisu). U junu 2012. godine, u magazinu Stil, objavljen je odlomak iz  njene priče „Sasvim obična priča“ U decembru 2013. godine dobila je treću nagradu za kratku priču na petom međ. festivalu poezije i kratke priče “Stanislav Preprek”. U februaru 2014. godine, povodom dana zaljubljenih, na kokursu “Pjesme nad pjesmama”, dobija diplomu za najintimniju ljubavnu pesmu. U martu 2014. godine, dobila je treću nagradu za kratku priču na trećem međ. festivalu poezije i kratke priče “Pavle Popović” Povučena je i tiha osoba, iskrena… Veliki je borac u životu, za svoju porodicu i svoje najmilije spremna je na sve.

.

ZBOG JEDNE MALE DJEVOJČICE

 

Jedan dečak mali

zbog svoje ljubavi,

nije jeo nekoliko dana,

stomak mu je prazan

i boli ga glava.

I sve se to dešava

zbog jedne male devojčice,

on sve bi dao

za njene slatke okice.

Više od svega

on voli rađe

divan anđeoski osmeh

jedne male Slađe.

Sunce se na istoku rađa,

a na zapadu zalazi.

Milošu se sviđa jedna Slađa,

kad je vidi on se postidi,

a od stida mu pocrvene obrazi.

 

19. novembar 2003. godine, Kragujevac

 

 

 

DRAGA MAMA

 

Ruke koje nas uvek miluju

i koje za nas mogu sve,

one koje nas uvek od zla čuvaju,

to su ruke mamine.

Oči koje nas stalno prate

i koje uvek znaju sve,

one koje nas uvek shvate,

to su oči mamine.

Ona koja je uvek uz nas,

koja nas ljubi za laku noć,

i dok nam priča bajke pred spavanje,

uspava nas njen topao i mio glas,

ona nam daje snagu i moć

da idemo dalje.

Ona koja je uvek sa nama,

to je naša mila i draga mama.

 

 

7. januar 2004. godine (Božić), Kragujevac

 

 

SVE ZA LJUBAV

 

Hej živote, moja tugo,

Sve sam dala,

Nemam ništa drugo,

Sve sam dala dragom svom,

On je jedini u srcu mom.

Sve za ljubav,

Sve za sreću,

Ja ću dati,

Ako treba i umreću,

Neka uvek bude mira,

Nek muzika stalno svira,

Nek se peva,

Nek se igra.

Prva ljubav u srcu čuva se,

Ona ti daje snagu za sve,

Prva ljubav se nikada

Ne zaboravlja,

Nežna, topla i iskrena,

Prva ljubav pamti se

Za sva vremena!

 

25. novembar 2010. godine, četvrtak, Kragujevac