„Духовитост је дрскост која је стекла образовање.“
(Аристотел)
* Изоравам афоризме – занеле ме катаклизме.
*‒ Уби те прејака реч – рече џелат, замахну сатаром и спусти је на врат сатиричару.
*Кад рат ми буде стигао до кућних врата, знаћу да је долетео – Велики Тата.
*Дајте ми само век времена – да се ослободим историјског бремена.
*Некад су вође јахале коња. Сад јашу своје поданике.
*Најтеже је бити родољуб у своме пашалуку. Сви те и сувише добро познају.
*Ни омча није што некада беше. Закон је веже, злочин стеже, а адвокат Мито – развеже.
*Такав смо народ. Волимо да ватру ватром гасимо – кад изгубисмо море.
*Држава не може пензионерску торбу напунити. Премного је просјака.
*Између истине и лажи савест нас тражи.
*И за прање новца користимо прашак – на бази дроге.
*Оптужише га за издају. Често је издавао афоризме, без плаћања ПДВ-а.
*Чим објавим књигу сатире, гризе ме савест – због промашене инвестиције.
*Косили смо и гори коров, али косе иступисмо – на корењу.
*Тајкуни разграбише најбоље парцеле. И ја, као просветарски сиротан, резервисао сам једну. На новом гробљу.