Mrak dolazi iznutra Tire Teodore Trunstaddistopijskije roman za mlade. No, knjiga umnogome nadilazi ovako jednostavnu karakterizaciju. Iako glavne likove zatičemo u neimenovanom gradu, u vreme nasilnih sukoba, vanrednog stanja na ivici građanskog rata, u uslovima bez hrane, vode i struje, gde institucije više ne funkcionišu,a na ulicama vlada skoro anarhična atmosfera, autorka piše o dešavanjima koja suzapravo svakodnevica za mnoga ratna žarišta današnjice.
Priča teče iz ugla Lineje i Maksa, dvoje mladihkoji su usisani u ovaj nasilni vrtlog i koji će, kako vreme protiče, shvatiti da su njihovi najbliži duboko umešani u vodeće strukture sukobljenih strana. Ovo je roman o preživljavanju, o okrutnosti takve, nasilne realnosti u kojoj ljudi izdaju jedni druge, prijavljuju porodicu i prijatelje, sprovode mučenja kako bi došli do informacija. Šta je istina u toj konstelaciji? Postoji li apsolutna istina iko ima prava na nju? Za mlade protagoniste romanaona je samo jedna, tužna i gotovo nepodnošljiva: ne veruj nikome, pa ni najbližima.
Tiru Teodoru Trunstad ne interesuje politička pozadina ovih konflikata, već ljudsko ponašanje u trenucima velikih previranja, degradacijaljudskosti u tragičnim okolnostima u kojimačak ni glavni likovi za koje navijamo nisu izuzeti iz ovog preispitivanja.
Tira Teodora Trunstad (1972), norveška autorka, živi i radi u Oslu. Prvi put se čitaocima predstavila 2007. godine zbirkom pesama, da bi nakon toga objavila nekoliko romana za decu i mlade. Bila je nominovana za nagradu Ministarstva kulture Norveške za knjige posvećene deci i mladima (2011), a za roman Mrak dolazi iznutra dobila je Nagradu kritike za najbolji dečji i omladinski roman (2016). Istu nagradu je dobila i 2019. godine za roman Muzika za slepe miševe.
Zauvek samo tvoja, irske književnice LuizeO’Nil, roman je o postapokaliptičnom svetu u kome se žene proizvode kroz genetički inženjering, oblikuju se u „eve“, dodeljuju im se imena koja se pišu isključivo malim slovom i obučavaju kako bi svoju ulogu ispunile na jedan od tri načina: kao družbenice koje će rađati sinove, kao ljubavnice ili kao časne sestre. Njihovo školovanje se završava Ceremonijom nakon koje će Naslednici, mladići istih godina kao i „eve“, odrediti njihovu sudbinu.
Teško je u ovom kratkom opisu dati uvid u maestralno pisanje LuizeO’Nil. Autorka se ne bavi vizijom daleke budućnosti već koristi naučnu fantastiku kao sočivo kroz koje posmatra moderno, savremeno društvo. Elementi sveta o kome ona piše postoje i duboko su ukorenjeni u današnjicu. O’Nilova nudi koncentrovanu dozu poruka objektifikacije i mizoginije koje se upućuju ženama danas, pritom suptilno uključujući porazni i štetni uticaj patrijarhalnog društva na mladiće, koji su takođe izloženi nametanju ustaljenih formi ponašanja.
Zauvek samo tvoja je briljantno delo naučnofantastične satire namenjeno ne samo mladima, nego i najširoj čitalačkoj publici.
LuizaO’Nil (1985), irska književnica, piše romane namenjene prvenstveno mlađoj čitalačkoj publici. Zauvek samo tvoja, njen prvi roman, objavljen je 2014. godine. Roman je dobio brojne nagrade, između ostalih i nagradu časopisa SundayIndependent za književni prvenac, irsku književnu nagradu Bord GáisEnergy te nagradu EilisDillon za prvu knjigu za decu i omladinu. Nakon ovog romana, za koji je autorka u Guardianu nazvana „najboljom autorkom za mlade današnjice“, O’Nilova je objavila još tri podjednako uspešna i nagrađivana književna dela: AskingforIt (2015), Almost Love (2018) i TheSurfaceBreaks (2018).
LuizaO’Nil radi i kao novinarka za brojne irske novine i magazine u kojima piše uglavnom o feminističkim temama i pop kulturi.
Za dva njena romana, uključujući i Zauvek samo tvoja, otkupljena su filmska prava.