Redakcija Cura mi nije dozvolila da idemo u restoran na večeru – rekla je da ona zna kuhati… i tako sam se oženio.
Protivnici su nas dokrajčili – pobijedili su nas na kraju.
Na vlasti su nam gluhi i ćoravi – nit nas čuju, nit nas vide.
Sve što smo uštedili za crne dane – potrošeno je u ovim crnim danima.
Složna braća kuću grade – kad je naprave, nesložna se samo usele.
Svaka čast, naša vlast – spremna je samo za ukrast.
U državnoj upravi, što šta se iskrivilo.
Aforizmi su kao kaktusi… bodu.
Kad vidim kud nam ide humor, dođe mi da puknem od smijeha.
Taj političar do juče nije znao šta je politika… a ni dan danas.
Izveo bi on djecu na selamet – da nisu Allah selamet.
Nisam mu psovao sve po spisku… taj spisak nije bio kod mene.
Sutra bi kontejner trebao bolje da rodi – danas je prekopan više puta.
Nema teorije – sada je praksa.
U namjernim namjerama – ništa ne namjeravam, namjerno.
Bistre njegove mutne poslove… ispiru mu mozak.
Dajte nam bar slamku, ako nam nema spasa.
Nebi rekao da će te se spasiti od propasti – prije će te propasti od tog spašavanja.
Ne pružamo mi Amerikancima ruke prijateljstva – to mi tražimo pare u zajam.
Svi ovi konji u politici, čekaju izbornu trku.
Balkanska mafija je nadaleko poznata.
Ja mislim da pišem aforizme, moj urednik tako ne misli.
Živci su mi popustili – misle da su pametni.
Krenuo je u bijeli svijet – i tamo pocrnio.
Sve je sa sudijama riješeno – ekipe će igrati neriješeno.
Posao joj visi o koncu… radi u kazalištu lutaka.
Kapitalizam nam je nametnut – silom Zapada.
Plata nam treba što prije, radit ćemo kasnije.
Krenuli smo prema planu – niko neće prema radu.
Mene u kući neko čuje, jedino kad psujem.
Radnici traže svoja prava po ulici – zatvaranje fabrike sve je bliže.
Spao sam na crni hljeb, zbog iste takve sudbine.
Odbio sam ulazak u politiku – da se kurva ne navadi.
Taj je kriv – uhvatilo ga u leđima.
Ko nas to krade ZNA SE – sve to čine samo za se.
Kraj je vaše priče – po kojoj ćemo snimiti horor nad hororima.
Obećanje nije više ludom radovanje – i on se opametio.
Neću da gledam tuđa posla… mogu tražiti da zasučem rukave.
Lijepo smo im govorili – da nas neslušaju tako ružno.
Ja bi da se vrate vremena stara, samo radi para.
