Redakcija Ани Стаjкова – Иванова
Ани Стајкова Иванова
БЛАГОРОДНИ ВОЋЊАЦИ
.
Воћњак свог деде памтим и данас.
Цветне, румене и плодне баште.
Бака с крчагом што чека на нас,
са плодовима као из маште.
Ми, девојчице, шљиве смо јеле –
посебне сорте, сочне, укусне.
Јабуке затим, и крушке зреле.
Да нахранимо очи и усне.
Деда поносан, вредан, услужан,
нуди рибизле и дуње жуте.
Ако не узмемо, буде тужан,
и родитељи се кад год љуте.
Давно је деда причао нама,
Страни неки стручњак да га је
учио, у ратним годинама,
како се воћке саде и гаје.
Човек мора земљу и семе,
с љубављу и трудом да ослови,
па ће, скупа, онда, без дилеме,
и Бог хтети да их благослови.
Да су природа и сунце злато,
деда је давно зборио свима.
Поред Свежена и Вучја, зато,
низ благородних воћњака има!
ОВОЩНИ ГРАДИНИ
.
Овошките на дядо още помня.
Черешови градини пролет в цвят.
Когато баба ме посрещаше със стомна
и с плод червен във детския ми свят.
Когато хапвах сочните им сливи –
афъзките със сока благ, червен.
И сочни круши, ябълки завидни,
омайваха ме с блясък възхитен.
Похапвах вкусно – с обич, до насита
френско грозде със вкуса тръпчив.
Наесен дюля се търкулваше кат’ пита.
А дядо беше щедър, услужлив.
Овошките да сее как е учил
от английски агрономи във войни.
С овощната градина бе сполучил –
разкошен плод, от Бога благини.
Разказваше ми дядо за земите,
където зреят тези плодове.
Че хората добри са във страните,
щом плод обгрижват, присад ги зове.
Във детството ми дядо ме научи –
овошките със цвят и плод свещен
в градините във Свежен и край Вучье
еднакви са – със плод богат, блажен.
Ани Стаjкова – Иванова jе рођена 19. 07. 1955. године у Свежену краj Пловдива у Бугарској. Библиотекар магистар. Пише поезиjу и кратке приче од 2002. годинe. Члан jе Савеза независних бугарских писаца као и неколико књижевних клубова. Члан jе Удружења српских књижевника у отаџбину и расеjању. Обjавила jе збирке песама: ‘‘Твоj поглед jе довољан мени”, “Остварени сан”, “Кафа и самоћа”, “Небески вулкан”, ”Лаворикe и трње”, “Море љубави”. Сарађуjе са часописима. Добитник jе значаjних награда и признања на књижевним конкурсима у Бугарскоj, Србиjи, Босни и Херцеговини и у Црноj Гори. Своjим књижевним радом и свеукупном делатношћу активно доприноси развоjу и афирмациjи културних веза између Бугарске и Србиjе. Живи и ствара у Пловдиву, Република Бугарска.
Од почетка 2007. године има 216 публикациja у новинама, часописима, алма-насима, зборницима у Бугарскоj и у иностранству. Њене песме су улазили у више од 50 зборника у Србиjи и у некoлико зборника у Хрватскоj, Босни и Хеpцеговини, Црноj Гори, Немачкоj и Кипру.
Истакнута слика: Исмет Чаушевић – Чаки (1950-1993.)
