Redakcija AZAD MIRZADŽANZADE, AKADEMIK I NAUČNIK
Piše: Božidar Proročić
Azerbejdžan je država koja je dala neke od planetarno poznatih naučnika, koji su svoje znanje iskoristili za dobrobit čovječanstva. Jedan od njih je i Azad Mirzadžanzade, naučnik koji je svojim blistavim naučnim radom doprinio razvoju nauke. Azad Mirzadžanzade (azerbejdžanski – Azad Xəlil oğlu Mirzəcanzadə) rođen je 9. septembra 1928. godine u Bakuu. Njegov otac je bio iz Saraba (Iranski Azerbejdžan). Godine 1949. diplomirao je na Azerbejdžanskom industrijskom institutu sa diplomom iz rudarskog inženjerstva. Godine 1958. postaje doktor tehničkih nauka. 1952-1960. Mirzadžanzade je bio vanredni profesor katedre za teorijsku mehaniku i geofiziku Državnog univerziteta u Azerbejdžanu. 1962-1977. rukovodio je odjeljenjem za razvoj i rad naftnih polja Azerbejdžanskog instituta za naftu i hemiju nazvanog M.Ažizbekov. Mirzadžanzade je takođe bio na čelu odjeljenja rukovodioca, savjetnika predsjednika RMNTK Nefteotdača (1968–2003), šef odjeljenja Instituta za probleme u mehanici Akademije nauka SSSR-a (1969–1975), šef odeljenja IPTER (Ufa, 1978–2003), šef Ufa Instituta (1988-1990), predsjednik Više atestacione komisije (1992-2000), predsjednik Državnog komiteta za nauku i tehnologiju (1993-2000) Azerbejdžanske Republike.
Azad Mirzadžanzade je svoju pedagošku aktivnost započeo kao nastavnik u srednjoj školi u Bakuu 1944. godine. Od 1948. do 1958. godine radio je u Institutu za naftu i naftna istraživanja Azerbejdžanske akademije nauka kao viši istraživač i rukovodilac filijale. Od 1969. do 1973. godine radio je kao direktor laboratorije na Institutu za mehaničke probleme Akademije nauka SSSR-a, 1969-1973 radio je kao rukovodilac zajedničkog naučno-istraživačkog tima Akademije nauka SSSR-a i Ministarstva za naftnu industriju. Od 1992. godine direktor je Geotehnoloških problema nafte i gasa i Instituta za hemijska istraživanja pri Azerbejdžanskoj naftnoj akademiji. Azad Mirzadžanzade, ima veliki doprinos, u razvoju pedagoške aktivnosti, uložio je velike napore u obuku visokokvalifikovanih kadrova i aktivno učestvovao u stvaranju snažnog naučnog potencijala za razvoj privrede zemlje u ovoj fazi razvoja. Od 1951. do 1957. godine radio je kao viši predavač na Odsjeku za teorijsku mehaniku Azerbejdžanskog državnog univerziteta, profesor 1957-1959, a od 1959. do kraja života radio je kao šef katedre u Azerbejdžanskoj državnoj naftnoj akademiji. Azad Mirzadžanzade je takođe bio autor niza projekata vezanih za predavanje tehničkih nauka u srednjim školama.
Mirzadžanzade je radio u oblasti mehanike i naftnih i gasnih polja, u sklopu naftne industrije. Po prvi put, gasni kondenzat i ne-Nevton su stvorili teorijske osnove naftnih polja i proizveli osnovnu diferencijalnu jednačinu za filtraciju gasnih kondenzatnih sistema. Osnivač je ne-Njutnovih sistema u naftnoj i gasnoj industriji i ,,reotehnologiji”. Prvi put je pokazano da je razlika u pritisku potrebnom za pokretanje plinskih i gasnih kondenzatnih polja veoma važan parametar, a ovaj fundamentalni rezultat se široko koristi u proračunu slojeva. To je stvorilo teorijsku i praktičnu osnovu za ekstrakciju takvih ulja, što ukazuje na postojanje elastično-elastičnih svojstava u mnogim uljima. Razvijena je fenomenološka teorija filtracije tečnošći i riješila je mnoga pitanja vezana za vađenje i transport takvih ulja. Po prvi put su razvijene hidrodinamičke osnove za bušotine u teškim uslovima. Kao rezultat istraživanja, praktične sugestije kao što su predviđanje komplikacija u bušotinama, fizičko-hemijska mehanika, matematičko modeliranje, mnoge matematičke statističke metode, teorija fizike i donošenje odluka, automatsko upravljanje i samo-upravljanje. Bio je pokretač mnogih teorija u naftnoj i gasnoj industriji. Glavni naučni pravci njegovih naučnih istraživanja posvećeni su sinergetskoj i dinamičkoj analizi ležišta nafte i gasa. U tom pravcu su objavljeni naučni radovi: ,,Diakoptika slojeva procesa prerade nafte”, ,,Dinamički procesi u vađenju nafte i gasa”, ,,Fragmenti razvoja naftnih i gasnih polja”, ,,Tehnika i tehnologija dobijanja gasa”, druge knjige i monografije.
Autor je oko 500 naučnih članaka i preko 50 izuma. Među njegovim studentima je preko 100 doktora i 400 naučno obrazovanih pojedinaca, od kojih je više od 20 ljekara i 40 kandidata vezanih za oblast nauke i naučnih istraživanja obučeno za Baškortostan. Godine 1991. A. Mirzadzhanzade je izabran za počasnog člana Baškirske akademije nauka. Godine 1995. izabran je za punopravnog stranog člana Ruske akademije prirodnih nauka. Dvaput je nagrađen Državnom nagradom Azerbejdžana (1976, 1986), a tri puta laureatom nagrade akademik I. Gubkin (1975, 1982, 1985). Nosilac je medalje P. Kapica, zlatne zvijezde Vijetnamskog ,,Heroja Vijetnama” i ,,Istiglal” Reda Azerbejdžana.
Azad Mirzadžanzade je jedan od najvećih azerbejdžanskih naučnika 20. vijeka. Kada se naučnik fokusira na svoj život i svoju veličanstvenu naučnu aktivnost, njegovo ogromno iskustvo i znanje su ogromni. Veliki naučnici se uvijek suočavaju sa problemima sa nestašicom vremena. On je želio da se regioni Azerbejdžana kompleksno razviju, da regulišu ovaj proces, da obezbijede adekvatne uslove za razvoj znanja Azerbejdžanaca koji žive u različitim regionima države, gdje će broj intelektualaca rasti. »Što više inteligencije imamo u svijetu, naša kultura i nauka će se više razvijati«, rekao je Mirzadžanzade. U ovom aspektu problema od strateškog značaja, potrebno je razviti programe i koncepte na nivou države. Akademik Azad Mirzadžanzade je umro je u Bakuu 2006. godine. Blistavi rad i naučna dostignuća Azada Mirzadžanzadea pomjerila su granice naučnih dostignuća i na najljepši mogući način prikazali razvoj naučne misli Azerbejdžana i naučnika Azerbejdžana, koji su dali svoj veliki i nesebičan doprinoss izučavanju različitih grana nauke.
