Дане Додић, рођен 21. 07. 1996. године у Крушевцу, Србија. Бави се писањем песама две године. То су песме складног стиха (ова песма је у јампском једанаестерцу, смештена у две Оњегинске строфе). Добитник награда: Четврти међународни фестивал Војислав Деспотов за поезију средњошколаца – Прво место; Шести међународни фестивал Михаил Бабинка за поезију средњошколаца – Прво место… Највећи књижевни узори су ми Бранко Радичевић, Јован Дучић, Михаил Љермонтов, Милета Јакшић… Живи у Трстенику, Србија.
ЉУБАВ
На небу море галеб шара стихом –
Перáја паса плен што лове журно;
Док мехур вала поред лебди тихо
И носи грома, носи време тмурно.
За гором поље, зà њим лети соко –
Без краја зелен рај за душе око
Над којим лети огњен соко пали
Што својом моћи ватром поље зали.
А спава навек – море као море
И јако ј’ далек поглед који пуштам,
Те мене сети – змај се иза спушта
Што путем својим навек јесте морен
Јер сваког часа миљу пређе сузно
Да крвно поље ту не такне усном.
На небу овде сада светли друго
И нова пјесма морем трепти гласно
Што ти ћеш читат, ближња моја туго,
На истом своду који видиш јасно.
Ка гори тамној око, душу шаљем
Но она једва дà се види даље –
Јер ниско стоји иза вала тамна
И босом ногом – лако друга страна
Док једва река једна дà нас дели,
Те лако могу даљем крају поћи
И теби, драга, дођем ове ноћи
Што мехур вала цело тамом прели.
А једно штò ме тога сети трена –
Да бескрај пута јесте љубав њена.