Redakcija – I slikarstvo je često borba sa vetrenjacama ali ja ne mogu i ne želim da verujem da je to uzaludan posao. U slikarstvu sam pronašao smisao svoga postojanja i svakom slikom potvrđujem to postojanje. Ostavljam trag za sobom zbog sebe, zbog generacija koje dolaze i kao veliku zahvalnost velikim umetnicima koji su stvarali pre nas – kaže slikar Dragan Jovanović – Gagac, iz Lajkovca, čija dela nastaju, između ostalog i zahvaljujući talozima kafe!!! Pažnju šire javnosti na sebe je privukao 2009. od kada se bavi neobičnom slikarskom tehnikom art- coffee. Inspiraciju za svoje slikarstvo crpi iz umetnosti primitivnih naroda i drevnih civilizacija, u svoje slike unosi dosta simbolizma i ekspresije. Obrađuje različite motive od figura svetaca, portreta ljudi i životinjskih figura, do apstraktnih formi i oblika
Koristite talog od kafe za slikanje na platnu?
– Ideja je došla slučajno, dok sam pio kafu po papiru sam talogom uradio skicu, dopalo mi se pa sam rešio to da ponovim na platnu. Bilo je malo problema kako sačuvati sliku kada se osuši ali na kraju sam uspeo. Ljudima se dopada, kritike su dobre.
Vaša ciljna grupa?
– Nemam ciljne grupe, slikam zbog sebe. Naravno da prija kada se to ljudima dopada ali nikada nisam slikao da bih slike prodao. Ako bih morao da izaberem ciljnu grupu to sigurno ne bi bili dnevni boravci već muzeji, galerije i kolekcije koje u svom vlasništvu već imaju slična dela.
Uloga umetnosti?
– Umetnost ne treba da daje odgovore ona je tu da postavlja pitanja, da u nama pokrene emocije da nas probudi i da nas ostavi budnima.
Pripadam generacijama koje su stasale uz Ekatarinu veliku, Sarlo Akrobate odrastao u društvu gde je porodica bila osnov svega, poštenje je bilo iznad religija. Na žalost toga više nema.
Uzori?
– Nemam ih, ali od malih nogu oni su tu, samo sa godinama trudim se sve više da budem svoj, da se vratim sebi, izvoru. Mislim da je to jedini pravi put. Uzor može i treba da bude običan i pošten čovek. Oni su danas prava retkost.
Vaša pokretačka energija je slika?
– Ne postoji novac koji bi mogao da mi donese toliko radosti kao što to može dobra slika. Taj osećaj i želja da ispitam svoje mogućnosti me pokreću.
Kako danas steći mudrost?
– Mislim da ljudi sa godinama postaju samo veći filozofi, ovi koji su nam odredili živote ne ističu se baš mudrošću. Ako su i mudri mudri su u svom interesu.
Hoćete da kažete da se čovek i umetnik mora vratiti sebi?
– To je jedini pravi put. Oduvek su se ljudi delili na one koji su težili za materijalnim bogatstvom i one kojima su neke druge stvari bile bitnije samo je to danas izraženije, mediji su poprilično krivi za to. Narod jedino udružen i jedinstven ima šansu za kvalitentim promenama. Danas su dvorske lude svuda po rijalitima, u skupštinama, umetnici ne dolaze do izražaja. Serija mojih slika rađenih različitim likovnim tehnikama retrospektiva je čovečanstva od prapočetaka do momenta propasti, simbolična storija apokaliptične temetike prepuna flešbekova „kliničke smrti“ čovečanstva. Umetnost prevazilazi estetiku lepog, filozofska promatranja hedonističkog sveta, ona postaje instrument upozorenja, ali i putokaz, utočište, moja savremena „Nojeva barka“.
Jovanović se slikarstvom bavi od 1998, zahvalan je svojim profesorima: akademskom slikaru Miloju Mitroviću i likovnom pedagogu Slobodana Božoviću. Učestvovao je na više od trideset kolektivnih izlozbi i imao dve samostalne. U okviru manifestacije Noć Muzeja u Lazarevcu izvodi performans ,,Popi kafu stvori sliku” u kome i publika uzima učešće i tom prilikom uz njegovu pomoć stvoreno je više radova.
DRAGAN STODIĆ
