KNIIGA JE ODRAZ INTIMNIH VIZIJA
Svaralac ne može nikad da se distancira u potpunosti od svog dela, – kaže za portal avlija.me, pisac, pesnik i kniževni kritičar Sanja Živković iz Kragujevca i dodaje – Intimno sam direktno ili indirektno upletena u ono što stvaram, posebno ako kad je shvatim u širem smislu. Pisci i pesnici u svojim delima kreiraju stvarnost koju podržavamo ili kritikujemo. Tako nesumnjivo upisujemo sebe i ostavljamo tragove svojih intimnih proživljavanja. Moj prvenac „Knjiga“ u velikoj meri je odraz onoga što mi se zaista dogodilo, a ono što je „izmaštano“ nije ništa drugo do odraz mojih intimnih vizija. Što se tiče poezije, ona je u potpunosti ekvivalent moje intime.
Šta čovečanstvu i pojedincu danas znači poetski doživljaj?
SANJA ŽIVKOVIĆ: Stičem utisak da čovečanstvo sve manje pažnje posvećuje poetskom doživljaju, te da se više sledi ukus mase. Tome u velikoj meri doprinosi popularizacija pojedinih pisaca, koji često ne zaslužuju da se tako nazovu. Rečju, poetski doživljaj se sve više gubi kao individualna kategorija
Da li je detinjstvo presudno za umetnost?
SANJA ŽIVKOVIĆ: Detinjstvo, a posebno okruženje i vaspitanje u tom periodu imaju veliki uticaj na shvatanje umetnosti od strane pojedinca, bilo da je stvaralac ili njen uživalac. Ipak, neophodno je da on u sebi ima osećaj za istu. U suprotnom može se desiti da neko ima veliki talenat i osećaj za umetnost, a da ga okruženje, u detinjstvu, od toga odvoji i spreči dalji razvoj. Sa druge strane može se dogoditi da postoje svi uslovi da se neko bavi umetnošću i bude njen poštovalac, ali da on to ne želi, jer u sebi nema ono “nešto”
Vaši konkretni književni radovi i njihov značaj?
SANJA ŽIVKOVIĆ: Moj prvi roman je “Knjiga”, u pripremi su zbirka poezije i novi roman koji bi trebalo da ugledaju svetlost dana sredinom naredne godine. U časopisu ”Novi pogled” tri moje pesme preveden su na ruski i objavljene. U časopisu “Nasleđe” objavljen je moj naučni rad “Pad maski, otkrivanje lica i oneobičajene konstante pojedinih ženskih likova u Mihizovim dramama“. Već nekoliko godina redovno pišem rubrike za književni časopis “Suština poetike”, a od januara 2017. g sam i deo uredništva pomenutog časopisa. U njemu imam preko dvadeset objavljenih kritika o književnim delima
Egzistirati kroz život bez osećanja za umetnosst bilo koje vrste, je li moguće?
SANJA ŽIVKOVIĆ: Umetnost je moj život, pa mi je i život bez nje nezamisliv. Duboko verujem da se čovek kroz nju pronalazi, menja mu se percepcija sveta, stvara svoju realnost u koju može pobeći kad god ga pritisnu nemiri realnog sveta. Ona je ta koja upućuje i daje odgovore na mnoge životna pitanja, a čini i da se u nama razvije osećaj za lepo.
Multietnička saradnja na kojoj se insistira, i koja ne potrebna, koliko je otvorena a koliko zatvorena za manje poznate stvaraoce?
SANJA ŽIVKOVIĆ: O ovom pitanju bi se moglo dugo diskutovati, a pitanje je koliko je tačan odgovor moguć. Činjenica je da manje poznati stvaraoci mnogo teško “isplivaju” na književnoj sceni u moru onih koji su već “stvorili” ime. Sa druge strane pred njima je težak zadatak da se pokažu i izbore za svoje mesto. Takođe, većina se lakše ostrvi na stvaraoca koji je manje poznat u odnosu na one druge. No, bez obzira na sve, svako ko istinski želi da se bavi umetnošću, treba da istraje u svojoj borbi i da iz svake teškoće izvuče pouku i podsticaj.
Unutrašnji čovekov svet je velika tajna i za Vas?
SANJA ŽIVKOVIĆ: Čovekov unutrašnji svet je velika nepoznanica i mišljenja sam da se on ne može u potpunosti dokučiti ni kada smo mi sami u pitanju. Koliko god se trudili uvek će postojati neki deo unutrašnjeg sveta čoveka koji će nam ostati tajna. Zadatak svakog umetnika je da se trudi da ga što više upozna i razotkrije, a koliko će uspeti zavisi od mnogo faktora.
Elektronska književnost i vaš stav?
SANJA ŽIVKOVIĆ: Nisam ljubitelj elektronske književnosti. Knjige posmatram kao “bića po sebi”. Osećaj držanja knjige u rukama i uživanja u njoj je nezamenljiv. Sa druge strane elektronska književnost ima svojih prednosti kod pisanja naučnih radova, jer skraćuje postupak, te se rečeniec ne moraju prekucavati već se mogu kopirati.
Poslednja knjiga koju ste pročitali, knjiga koja je na vas ostavila najjači uticaj i utisak u životu?
SANJA ŽIVKOVIĆ: Poslednja knjiga koju sam pročitala je “Sunce ovog dana: pismo Andriću”, Vladimira Pištala, koja predstavlja izuzetan i posve neobičan osvrt na Andrićevo delo, motive i teme koje je u njima koristio. Čini se da pomenuta knjiga predstavlja neku vrstu neformalnog “udžbenika” za ponovno čitanje Andrića. Mnoge knjige su ostavile na mene jak uticaj tako ta je deško da se odlučim za jednu. Stoga ću izdvojiti nekoliko: “Tvrđava”, Meše Selimovića, “Braća Karamazovi”, F. M. Dostojevski, “Sabo je stao”, Ota Horvata, “Sunce ovog dana: pismo Andriću”, V. Pištala…
O čemu biste volelei da pišete kroz deset godina?
SANJA ŽIVKOVIĆ: Pisanje je za mene stvar trenutka. Ipak, u planu su mi romansirane biografije poznatih pisaca.
Sanja Živković rođena je 1987. godine u Kragujevcu. Završila je Filološko – umetnički fakultet, master studije srpskog jezika i književnosti, Univerziteta u Kragujevcu.
Posebno se intresuje za srpsku književnost. Promovisala je udžbenike izdavačke kuće „Klett“ i bila njihov evaluator Čitanke za 8. razred. Takođe, 2013. godine bila je koautor digitalnog izdanja zbirke za prijemni ispit pod naslovom „Nauči lakše za maturu“. Njeni radovi ušli su u Bazu znanja na konkursu Kreativne škole. Organizator je preko 30 književnih večeri, bavi se pisanjem poezije, proze i recenzija. Osvojila prvu nagradu izdavačke kuće „Klett“ za Najinovativnijeg nastavnika 2011. godine.
Organizovala je humanitarne predstave „U cara Trojana kozije uši“ i „Sumnjivo lice“ radi sakupljanja novčane pomoći za Janka Stefanovića, obolelog od Vestovog sindroma, a takođe i jednomesečnih književnih večeri posvećenih životu i delu književnih stvaralaca u saradnji sa Narodnom bibliotekom. Takođe, pored brojnih radionica koje je održala za decu osnovnoškolskog uzrasta, realizator je projekta “Pišem, dakle postojim”, koji je sufinansiran od strane skupštine Grada i podržan od strane NB “Vuk Karadžić”. Ove radionice imale su za cilj da decu osnovnoškolskog uuzrasta uvedu u svet pisane reči i afirmišu ih na bavljenje književnošću.
Objavila roman Knjiga (2013).
Trenutno radi u Narodnoj biblioteci “Vuk Karadžić” u Kragujevcu, gde i živi.