Prosvetari najavljuju jesenji štrajk, udarila im kriza u novčanike. Primili krizni virus od čeonih mozgova. Mali mozak im zatajio, a veliki ne radi.
– Hleba pa igara! – traže prosvetari, ali ne sindikalno-političkih. Ne zatvarajte škole, deca vas mole. Da imaju gde da igraju tenis u vreme štrajka. „Profani“ će igrati – „Žikino kolo“, kada im ostane pe-du golo! Ništa bez ministarske slike po bilbordima i drugim tarabama – ni da su nam Tarabići sudbinu proricali!
Obrazovni sistem danas ima pravo značenje: jede vlastitu decu – sistematski. Snimamo odavno naš dugometražni i dugoročni cunami. Zove se „bela kuga“. Posebno popularan sa srbijanskog, sirotinjskog crnog juga.
Profesori su pali na niske grane Stradije. Preživeće – sa visokih bi slomili vrat pri padu. Ministar izjavio da će isplata plata i penzija zavisiti od toga hoće li biti dovoljno para u drž’-kasi. Deco, ići ćemo na brčkanje u „Vladin potok“, ministar otkrio toplu vodu.
Posle 37-38 godina rada u prosveti, profesori moraju potpisati akt o saglasnosti za lični status tehnološkog viška, iliti za široke (ne)obrazovane mase – otkaz unapred. Razlog je više bedan nego pažnje vredan: „bela kuga“ – muškarčine u našoj Stradiji zatajile na dignitetu ličnosti. Bolje im se diže jedino – evro!
Stigoh, konačno, do prevremene, sirotinjske penzije prosvetarske. Jedem samo „Školsku supicu“ iz kesice. Posnu. Zaluta i poneko parčence mesa – ako komšijin petao povija kokice i u mojoj avliji.
Nismo bili milijarderi još od bajkovite super-inflacije. Eh, evriću moj, ako tako nastaviš, odoh ja opet u finansijsku bajku! Imaću bar za kompot od dunja.
Jesen stiže, Dunjo moja – ti me bar nadoj dinjicama svojim besmrtnim! Dunjice moja slatka, preslatka, začini mi sudbinu! Za utehu prosvetnu nasušnu!
10. novembra 2014. sindikat moje sremske škole (sa oko 800 učenika i stotinak profesora) pridružio se ŠTRAJKU svih sindikata Srbije, u cilju očuvanja digniteta ličnosti prosvetnog radnika, da svoje pravo na pošten rad ostvari 17. novembra na generalnom štrajku prosvetara.