Redakcija Dušan Mijajlović Adski piše prozu, poeziju, priče i pesme za decu, haiku poeziju, satiru, književne prikaze i novinske tekstove. Na raznim književnim konkursima do sada je nagrađivan preko 100 puta, najviše za kratku priču i pripovetku. Objavio je: zbirke pesama Nesanicom do istine i Jedino priznajem svoje raspeće, zbirke nagrađenih priča Kaligula na kestenovom listu, Trošenje sna i Trošenje straha, zbirku haiku poezije Krčag za rosu, nekoliko žanrovskih novela i preko 1800 žanrovskih priča. Zastupljen je u Antologiji niških pripovedača.
BIO SAM
.
bio sam mali
mali
manji od makovog zrna
potom sam rastao
poput testa dobre domaćice
onda dođoše
čupava vremena
vetar razveja prah pelina
a čuma niče na sve strane
i
opet postadoh mali
manji od makovog zrna
***
kad sam bio mali
rode su donosile bebe
bilo je i onih kuća
koje su bezobraznice
preletale
danas znam
rode decu ne donose
danas ne znam
zašto se deca
sve manje rađaju
kad sam bio mali
svako je domaćinstvo imalo
svoje stado ovaca –
bogatije brojnije
siromašno po koju
koze tada behu zabranjene
jer su imale bradu
pa su ih komunisti
svrstali u četnike –
a baš su koze bile za sirotinju
k’o melem za ranu
kad sam bio mali
bilo je sirotinje
i onih koji su imali
više od sirotinje
sirotinja je imala
taman onoliko
koliko je bilo potrebno
da se preživi
danas sirotinja
ima tek za koru hleba
i živi
u svakodnevnom strahu
da i to ne izgubi
a oni koji imaju
imaju…
jedino
dušu nemaju
ni čuma im nije ravna
kad sam bio mali
imao sam veliki
strah od ogledala
ružno me stvorenje
iza glatke
površine stakla
plašilo
ne znam
kad sam prvi put pomislio
da liči na mene
kad sam bio mali
nisam mogao
a da ne vidim
rutave ruke Bore kasapina
i bljesak na oštrici
njegovog dugog noža
dok je smrt disala
za vratom životinje
kad sam odrastao
dogodiše se
neke druge ruke
neka druga sečiva
a smrt je disala
i nad vratom nejači
kad sam bio mali
ko bi zapevao pesmu
o vojvodi Sinđeliću
morao je u zatvor –
tako su odlučili oni
koji su i samog Gospoda proterali –
Što ljudi hoće to i vreme trpi *
kad sam bio mali
verovah da se magle i tmuše
svećom mogu oterati
sa pojavom sijalice
otpisah mrak
kao nešto
davno prošlo
ipak –
sve je više magle
sve je više mraka
sve je više spoticanja
kad sam bio mali
nije bilo mnogo knjiga
kao danas
ni teške
polegle
prašine po njima
.
* Njegoš
