SVINJSKI KVARTOVI
Pisac: Susana Alakoski
Prevodilac: Milena Podolšak
Izdavač: Heliks
Lena je još mala, ali sve je manje mala, a sve više velika dok pratimo njeno odrastanje kroz nekad naoko flegmatičnu, nekad dirljivu i nežnu, a nekad dramatičnu i potresnu prozu Susane Alakoski. Roman Svinjski kvartovi za glavnu junakinju ima devojčicu koja stasava u uslovima koji bi, spolja gledano, mogli biti i trebalo da budu idealni – ali su sve samo ne to.
Finski doseljenici u Švedskoj s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih ne žive onako kako obično zamišljamo život u ovim, „najbolje uređenim“ i „najhumanijim“ društvima. Ne, Lena u pubertet ne ulazi uz Sibelijusa, nego uz grozne zvuke roditeljskih svađa. A roditelji mnogo piju. I tuku se. I nisu jedini. I roditelji Leninih drugova i drugarica piju, i nesrećni su, i kad su sami, i kad organizuju beskrajne žurke, koje su odraslima nada da će makar nakratko zaboraviti čemer i jad života koji protiče u znaku materijalne nesigurnosti, porodičnih previranja i dubokih unutrašnjih konflikata.
Ta Švedska, o kojoj piše Susana Alakoski (Vasa, Finska, 1962), zaista nije ona Švedska koju često prizivaju kao uzor i zvezdu-vodilju savremene evropske civilizacije. Ni kad Lenini roditelji konačno skupe dovoljno novca da deo godišnjeg odmora provedu u finskoj otadžbini, slika koju nam daje Susana Alakoski nije svetlija:
„Mumi je imala samo jedan sobičak i malecnu kuhinjicu. Stan se nalazio u kući od drveta , na dva sprata. Uzane stepenice, na kojima se nisi mogao okrenuti, vodile su do njenih vrata. Sa komšijama je delila drveni poljski klozet. Do njega se pelo merdevinama. Dve rupe za piškenje i jedna za kakenje i još jedna mala, za dečje guze. Duboko ispod, hrpa izmeta ličila je na oživljenu površinu Meseca.“
Knjiga koja će vas uznemiriti i umiriti, zabrinuti i razvedriti, ali nadasve navesti na to da nordijski svet, pa i evropski svet uopšte, sagledate na nov, trezveniji, pa i ljudskiji način.
Izdavački projekat „Preko horizonta: mađukulturni mozaik savremene evropske književnosti“ Izdavačke kuće Heliks, kao i prethodno realizovani projekti, osmišljen je u skladu sa glavnim ciljem programa Kreativna Evropa: produbljivanje međukulturnog dijaloga između različitih evropskih koordinata sa posebnim osvrtom na književnosti manje zastupljenih kultura. Edicija „Preko horizonta“ obuhvata osam romana i dve zbirke priča napisanih na devet jezika (španski, islandski, italijanski, bugarski, švedski, norveški, rumunski i engleski).
Projekat odražava napore da se domaćim čitaocima omogući dublje sagledavanje modernih stremljenja u evropskoj kulturi. Radi se o relativno mladim autorima, do sada neprevođenim kod nas.
Osnovna ideja projekta proizašla je upravo iz jedne od knjiga ove edicije, romana „Pokretni horizont“, italijanskog autora Danijela del Đudičea, neobične autobiografske i putopisne priče. Projekat se, kao i knjiga, bavi granicama neviđenih i nepoznatih istorijskih i geografskih ostvarenja, ali i greškama koje se plaćaju ljudskim životima. Kao što u knjizi horizont nije fiksiran i svako poglavlje ga pomera duž geografskih koordinata, istorijskih odrednica, društvenih okolnosti, tako i svaka knjiga u projektu, naslov po naslov, pomera granice, dotiče se tema s kojima se autori hrabro hvataju u koštac i raskrinkavaju ih.
Knjige su žanrovski i stilski veoma različite i pokazuju autorsku slobodu u punoj snazi. S jedne strane imamo islandsku zbirku kratkih priča, „Među drvećem“, koja je izrazito lirična, nadrealna, skoro linčovska, pisana u istančanom balansu između racionalnog, logičnog, bliskog, fantastičnog i misterioznog. S druge strane, roman „Pokretni horizonti“ je dokumentaristički, donekle istorijski, faktografski. Ali oba govore o ljudskoj izolovanosti, otuđenosti i to kroz književni doživljaj dva sasvim različita lica prirode.
Univerzalnost ovih književnih ostvarenja lako je uočljiva. U knjigama iz edicije jasno se prepoznaje nezadovoljstvo modernim svetom, izneverena očekivanja modernosti i savremenog društva. Sve knjige iz projekta govore o problemima celokupnog evropskog kontinenta koji kroz pripovedanje autora prihvata svoju traumatičnu prošlost i sadašnjost. Takođe, sva dela potvrđuju skoro bezuslovnu zavisnost ljudske sudbine od društvenih odnosa i životnih okolnosti, fizičkog okruženja, kulturnog i istorijskog nasleđa.
Ono što tematski preovlađuje u ovim romanima su otuđenost i diskriminacija slabijih u svim svojim nijansama. Možda i najbolji primer je švedska knjiga „Svinjski kvartovi“ – o finskoj devojčici čije detijstvo nakon preseljenja u Švedsku, u bezoblične socijalne stambene blokove, postaje svojevrstan tihi pakao u procepu između zanemarivanja od strane roditelja i čitavog sistema. Lena uspeva da se osamostali i da napusti svoj pakao, ali pakao ne može da napusti nju. Taj pakao u različitim oblicima prepoznajemo u svim knjigama iz projekta, ali i svakodnevno na ulici, u našoj zgradi, na poslu, u drugima, ponekad i u nama samima.
Specifični i autentični stilovi ovih savremenih knjiiževnih dela odabranih za projekat zahtevali su prevodioce odgovarajuće senzibilnosti i izraza koji su sasvim zadržali sve autentičnosti originalnih jezika, a da pripovedanje teče na način na koji bi priču pričao neko sa ovih podneblja.