Hiljadu lica – Alfrredo Kuervo Barero
Često primećujem da se pretvaram,
Pretvaram se pred ljudima, životom,
pred samim sobom.
Govorim stvari koje ne mislim
i mislim o stvarima koje ne osećam,
prisećam se momenata koji se nisu dogodili
i sanjam ono što mi nije potrebno.
Zavaravam se strahovima koji nemaju smilsla,
Štitim se oklopima od laži,
od onoga što me čini drugačijim.
Kao da ne želim da bilo koga izneverim,
kao da mi je nametnuto to da se moram svima dopasti,
kao da imam hiljadu maski,
uz pomoć kojih dajem svakome ono što zaslužuje.
Često se ne usudim da kažem ne
i plašim se da izrazim ono o čemu razmišljam
nešto me sprečava da pokažem sve ono što u sebi nosim.
Krijem se iza odobravanja, iza osmeha,
Iza namiga, reči kako ti kažeš.
Ne usuđujem se da izkažem ono što zaista osećam,
važnije mi je ono što o meni pričaju
od onoga što sam kažem.
Bitnije mi je da pridobijem naklonost drugih,
nego da ponosno budem svoj.
Važnije mi je da im iznova govorim da su u pravu,
nego da sam donosim odluke iako ih oni neće podržati.
Pretvaram se, pretvaram se da bih se svideo ljudima
da bi me svak poštovao,
da bih živeo u iluziji da me vole,
da bih se osetio zaštićenim u svetu koji ne razumem.
Pretvaram se, i svaki put sam izgubljeniji,
udaljeniji od onoga što zaista želim.
A možda je to i uzrok svega,
To što ne znam dobro šta hoću,
ne znam dobro ko sam,
ne znam koji je to put pravi, kuda da krenem.
Alfredo Kuervo Barero je rođen 1980 u baskijskom gradiću Barakaldu. U njegovim delima se može uočiti uticaj autora kao što su Fridrih Niče, Erik From, Oskar Vajld, Herman Hese. Još od detinjstva je pisao poeziju. Njegova najpoznatija poema je Zabranjeno je, koja je prvi put bila objavljena 2001. godine. Greškom je bila pripisana Pablu Nerudi.