Redakcija ИСТРАЖИВАЊЕ ЊЕГОШЕВОГ СТВАРАЛАШТВА У БЕЛОРУСИЈИ
На Белоруском државном универзитету 19. октобра 2018. године, Људмила Сергејевна Циманович је успешно одбранила кандидатску (по српском систему – докторску) дисертацију: „Руски импулси у стваралаштву Петра ІI Петровича Његоша“ (рус. Русские импульсы в творчестве Петра II Петровича Негоша). Рад је написан под научним менторством проф. др Ивана А. Чароте, иностраног члана САНУ-а. Своје одговоре на дисертацију, поред белоруских научника, послали су и Инзванредни и Пуномоћни Амбасадор Р. Србије у Р. Белорусији Вељко Ковачевић, а такође и проф. Петар Буњак и доцент Светлана Гољак са Универзитета у Београду.
Годину дана раније изашла је истоимена књига Цимановичеве, која је добила многе позитивне критике.
Упркос томе, што се Петар II Петровић Његош држи као личност од велике важности за српску културу, али и културу целог човечанства, белоруска славистика није обраћала довољно пажње на њега (са искључењем познатом филолога-југослависте Ивана Чароте). Ту празнину у белоруској филологији сада испуњава књига Цимановичеве, нарочито због тога, што се осврће на руске импулсе у стваралаштву гиганта српске књижевности и културе. То „руско“ се може посматрати као „источно-словенско“, а не само као „великоруско.“
Петар II Петровић Његош током целог живота је био повезан са Русијом и грађанско-политичким животом и стваралаштвом. То је показала и ауторка књиге, пажљиво анализирајући његове епске форме, у којима је присутна тема Русије: зборник „Пустињак цетински“, драмске поеме „Горски вијенац“ и „Лажни цар Шћепан Мали“ и многе друге, а такође и фрагменти, које је Његош превео: „Реч о походу Игора.“
Како са правом тврди Л. С. Циманович, љубав према Русији је Његош наследио од својих предака из династије Петровић-Његош. И носио ју је кроз читав живот, као симбол борбе за веру и слободу, а такође и као подршку у таквој борби.
Књига обухвата детаљну библиографију превода Његошевог стваралаштва на источнословенске језике, а такође и библиографију научних радова о Његошевом стваралаштву.
Дајана Лазаревић
