Марко Марун Миловановић је рођен 7. септемрба 1988. године у Сребреници (Босна и Херцеговина), гдје је завршио основну школу и гимназију.
Дипломирао на Економском факултету на Универзитету Источно Сарајево.
Природа, музика и поезија су му хранљиве спознаје.
Прву пјесму је објавио у часопису “BlackSheep“(мај, 2014), а затим и у часописима “Креативни Магазин“ и “Авлија“, као и на блогу “kutijaljubavi.wordpress.com”.
На тематском конкурсу ”Патња” Креативног Магазина награђен за истоимену пјесму.
Добитник три треће награде на међународним фестивалима поезије и кратке приче у категорији поезија до 3о година у организацији Сцене свих креативних (Нови Сад, 2014) на књижевним конкурсима: ”Михајло Ковач”, ”Душко Трифуновић” и “Станислав Препрек“.
Живи у Сребреници.
.
Марко Марун Миловановић
.
НОВО ДАНАС БЕЗ ВИЂЕНОГ СУТРА
Нека ме смрт прати
док животом дишем.
Без опреза ћу бити лишен
планова дугорочних исхода.
Дуге стазе нам избетонираше
љековите њиве.
Истрпиће еколошка свијест
подсвијест одраза
на излогу сјаја.
Не желе нас више
на испаши.
Сада је тренд
да издисајем тјерамо
прашину са асфалта,
а удисајем истом
сликамо по себи
за јавну изложбу
рендгенских снимака.
Маркиране лутке
су почашћене
сезонским попустима.
Оне ћелаве слиједе
широк избор болести
друге руке.
Све је мање пацова
на запуштеним полицама
истраживачких поступака.
Сада смо ми најсигурнији
експонати умоболних ефеката
одмазде.
Човјечанство се напокон
почело бавити собом.
Мањак је одувијек био
пресјек скупова већине.
И наду нам предлажу.
Та иста нада ће златним полугама
подићи бисту надодавцима
на гробовима наших жртава.
Радије бих да ме спале.
Да нахраним публику
животињског инстикта.
Можда ћу у пламену
доживјети чин покајања,
па отпуштен од себе
постанем достојан
Искушеник неба.
До тада се нећу надати,
него живјети
у новом данас
без виђеног сутра.