Redakcija To što Radoš Bajić radi i bruka naš Kruševac kao i onaj Gašić je samo korišćenje Župskog dijalekta (svako ko je studirao srpski jezik zna šta su Župski govori kao deo šireg Kosovsko-resavskog dijalekta) nakalemljenog na ponašanje naroda, svakodnevni život na selu od koga je on napravio filmski rijaliti u tv epizodama, i nazvao umetnošću. On čak i nije iz Kruševca, ali će ceo Rasinski okrug i Kruševac biti upamćeni po ovoj seriji od ovog reditelja iz Medveđe kod Trstenika. Elem, u čemu je caka? Trik je u tome što se ovaj dovitljivi čovjek dosetio – hajde da snimamo obični život na selu, to će biti aktuelno, to će biti novo, to će biti popularno! Međutim, nije on prvi koji je snimio tv seriju na selu i komiku koja proizilazi iz seoskog govora – setimo se serije o nesrećnim ljubavima Milorada u seriji LJUBAV NA SEOSKI NAČIN. Bajić, kao redovni ljubimac režima, pokušava da serijom SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA, pa i ovom novom koja je samo preparacija one prve, da da jednu simboliku na koju su mnogi naseli. Naime, kroz seoski govor i muke običnih ljudi on želi da pokaže stav i aluziju prema vlastima. Vlastima od kojih je dobijao milione za snimanje ovih, običnih, dnevnih ljudskih drama i sudbina. Sad cela provincija je nasela na njegovu foru da se ovde loše živi, da mi imamo za razliku od Beograđana, život koji je težak, koji je sitan, običan, ali veliki i ogroman po problemima i tragici savremenog življenja, plaćanja taksi, idenja u korak sa vremenom i tehnologijom, lažima i prevarama opštinskih i državnih vlasti. Kao da toga u Beogradu nema! Kao da toga u Vojvodini nema. Kao da toga ima samo u Rasinskom okrugu, u srcu središnje Srbije! Kao da se u Beogradu ne živi loše. Kao da se u Vojvodini ne živi loše! Kao da smo samo mi ovde pošteni, dobri, naivni, glupi, smotani, smešni, zaneseni, zamlaćeni, ali vredni, radni ljudi! No na nečemu mu se mora odati priznanje. Što se je setio da snimi običan dnevni život. To je ulazak rijalitija, onog normalnog, kao pandan onom nenormalnom. Tako ja vidim njegovu zamisao i nameru da umetnički i novčano profitira. Naravno, mi koji smo iz Kruševca, znamo koliko je dotični alav na pare. 2010. ili 2011. je održao čuveni govor u Kulturnom centru koji ceo grad prepričava gde je pljuvao ,,gradske oce” što neće da mu daju neke pare da bi SELO GORI doveo na binu, u sva sela i škole, na manifestacije i u kulturu, jer oni ne shvataju, šta imaju i koga imaju, čuvenu seriju čuvenog reditelja. POZORIŠTE U AVLIJI! Pozorište po avlije! I dok Novak Novak, autor čuvenog serijala POZORIŠTE U KUĆI, rođeni Kruševljanin, nema ni bistu ni ulicu sa njegovim imenom u Kruševcu i Rasinskom okrugu, i dok Dobrica Ćosić, čuveni romanopisac ne može da dobije školu po njegovom imenu u Rasinskom okrugu, dotle je Radoš Bajić najpoznatiji stvaralac Rasinskog okruga! Delča, koji je čitavo detinjstvo proveo u Kruševcu, nosilac možda i najlepše pesme o Beogradu, ,,Beograd spava”, takođe nema ulicu u Kruševcu. A zašto bi? Pa Kruševac podržava samo kulturu o Kruševcu – drugu kulturu i baštinu svojih sugrađana ili onih koji su ovde živeli on ne prihvata, jer za razliku od Beograda, on nema tu širinu kulture i duha, kulturu spajanja. Da je Delča pevao o caru Lazi i knjeginji njegovoj onda bi bio dobrodošao! Ovako ne. Rade Drainac, koji je išao u kruševačku gimnaziju, takođe nema ulicu ni bistu u Kruševcu. Predizborno obećanje Bratislava Gašića, despota od Kruševca, gradonačelnika i svetog oca Kruševca, o bistama za Radmilu Savićević, Taška Načića, Čkalju i druge velikane srpskog glumišta a Kruševljane, nije ispunjeno kao i mnoga obećanja Srpske Nazadne Stranke u Kruševcu. Braća Trifunović od kojih je jedan išao u školu a drugi živeo u Kruševcu takođe su nebitni. Vojin Ćetković je nebitan. Hajde da sačekamo da umru pa će ih se možda Kruševac setiti. Možda će dobiti bistu odmah pored crkve ili biste Bate Gašića! Dotle se možemo hvaliti da je Radoš Bajić naš čovek, rasinski, iz našega kraja, po babine linije!
Preneseno sa: https://ristotel.wordpress.com/2016/02/26/rados-bajic-pozoriste-po-avlije/
