Redakcija „GENIJALNI PAS SITI“ – SAGA O PSU KOJI JE ZNAO DA MISLI I VOLI
(Prikaz romana Đure Maričića)
Postoje dela koja se otmu svemu što je viđeno, a ne znaš čime su to postigla jer je motiv prepoznatljiv, kompozicija standardna, sve te nekako podseća da si tu priču čuo, već doživeo, a opet istim užitkom prolaziš kroz svet autora, njegovih junaka. Onda shvatiš da je to nešto što ti je držalo pažnju neverovatna bliskost pisca sa glavnim akterom priče, poetičnost koja se sreće samo u najboljoj lirskoj prozi.
Autor, Đuro Maričić, je svojim bogatim literarnim opusom već izgradio svoj prepoznatljiv stil, mešavinu refleksije i duboke liričnosti, a ovo delo svrstala bih u dnevnik jednog postojanja, ljubavi, patnje, snage… odanosti. To što taj dnevnik ispisuje prvim licem jedan poseban pas samo je znak snažne veze čoveka i njegovog ljubimca. Priča o Sitiju je kompoziciono uređena, hronološki povezana kroz trideset poglavlja koje prate junaka od njegovih ranih dana šteneta do samog životnog kraja već ostarele keruše.
Ako bismo tematski govorili o romanu mogli bi mu dati dimenziju psihološkog, društvenoistorijskog, ali je to pre svega roman lika. To što je autor kroz lik svoje junakinje dotakao psihologiju odnosa čovek – životinja, samo je potvrda koliko nas je tvorac sačinio da sa svim ostalim živim bićima uspostavljamo komunikacije, ali nas nedovoljno znanja, ili emocija udalje, pa sebe
uzvisimo, damo prednost nad svima drugima. Lepota Maričićeve priče je što svoju junakinju poistovećuje sa bilo kojim drugim protagonistom književnih ostvarenja. Ona ima ličnost, ima instinkt, emocije pršte. Siti nas uči kako je lepo nekome pripadati, pružiti poverenje, emocije.
Autor radnju svoga romana smešta u teško ratno vreme, u Sisak i Žažinu, dajući svojoj prozi i nešto od prozaičnog, u pravom smislu, ispredajući priču o odnosima različitih nacionalnosti u teškim danima građanskog rata. Ta mesta nose primesu socijalne i političke priče, ali su nezaobilazna u daljem toku fabule, a ugao gledanja na sva ta zbivanja je kroz fokus, emociju, neutralnog pripadnika ne ljudskog roda. Ljudi su pristrasni, određuje ih u ponašanju, delovanju, vera, nacija, a naša junakinja njuhom psa razlikuje samo ljubav i mržnju.
Ona zna kome pripada, zna da uzvrati neverovatnom odanošću onome ko je zaduži pažnjom, zna da se žrtvuje, ali i da bude povređena, da pati.
Maričić svojom rukom slikara “iscrtava” najlepše lirske slike koje se retko sreću u našoj prozi. Obično pripovedač zanet narativnim tokom, ili dinamikom priče, zaboravi na neophodnu retardaciju, usporavanje radnje da bi čitaocu podario slikovitost pejzaža, povezao ambijent i emotivno stanje. Autor je to doveo do savršenstva. Očito da ovo delo nije samo dnevnik o životu jednog genijalnog psa već i sjajan vodič, skoro turistički, bar tako sam ga ja doživela, kroz prelepe predele meni nepoznate Žažine. Iskreno, ko posle ove idile o prelepim plažama, veličanstvenoj prirodi, kroz vizuelne razglednice toga kraja ne bi i sam poželeo to sjedinjavanje čoveka sa prirodom.
Dinamiku pripovedanju daju psihološka stanja junakinje. Siti je ponosna, odgovorna, temperamentna… Kada je bilo ko ugrozi u ulozi dostojanstvenog bića, povredi joj sujetu, ili ugrozi onoga koga brani svojim osećanjem odgovornosti, postaje ono što jeste- zver spremna da ide do kraja u svojoj ulozi branitelja.
Priča o genijalnoj keruši je mnogo više od priče već toliko puta ispričane o izvanrednim primercima životinjskog roda. Ono što joj daje svežinu, u čemu i leži bit, je odnos čoveka i njegovog najboljeg prijatelja psa. Siti je srećan pas, kao što su i njene gazde- stari gazda, mladi gazda, stara i mlada gazdarica… pa njihovi mali potomci… Svi srećni jer znaju da je lepota u pružanju ljubavi, umeću življenja, prevazilaženja problema.
Stari gazda je ipak ona karika koja ovu ljubavnu priču između čoveka i životinje započinje, razvija, održava i daje joj finalni ishod. On je doduše tragičan jer smo smrtna bića, ali nas baš ta prolaznost obavezuje da od života pravimo harmoniju, živimo u ljubavi sa ostatkom sveta i čuvamo sećanja na one koji su bili deo našeg života.
Roman Đure Maričića „Genijalni pas Siti“ pronaći će svoje mesto u savremenoj prozi jer to sadržajem, stilom, jezikom zaslužuje.
